Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 14.Jan.2010, 20:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vlada usvojila program o subvencionisanim kreditima

BEOGRAD - Vlada Srbije usvojila je program subvencionisanih kredita za privredu i građane u 2010. godini, u kojem je predviđeno izdvajanje iz budžeta oko 3,535 milijardi dinara (oko 35 miliona evra), što bi generisalo povoljne kredite banaka u ukupnom iznosu od oko 90 milijardi dinara (oko 900 miliona evra).

Poređenja radi, u 2009. godini država je za privredu i građane preko banaka obezbedila kredite od oko 1,1 milijarde evra, tako što je subvencionisala kamate sa ukupno 55 miliona >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << evra iz republičkog budžeta.

Kako je juče ocenio državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić, program mera za 2009. godinu pokazao je dobre rezultate u borbi protiv recesije i zahvaljujući tome je zaustavljen pad privredne aktivnosti u Srbiji.

On je naveo da kriza u Srbiji još nije prošla, ali će ova godina biti lakša nego prethodna i naglasio da će se program subvencionisanih kredita sprovoditi sve dok za tim ima potrebe. Ćirić je ocenio da će privredni rast u Srbiji ove godine biti dva odsto.

Program isti - u većoj meri

Državni sekretar precizirao je da je Program u većem delu ostao isti kao i prethodne godine, a da su najveće novine vezane za dugoročne kredite za investicije gde je predviđeno da se oni odobravaju sa ili bez garancije Fonda za razvoj.

Uz podsećanje da je u 2009. godini odobreno svega 12 kredita za investicije u iznosu od 2,4 miliona evra, Ćirić je rekao da je odobravanje tih kredita bilo komplikovanije, jer su građani morali da obezbede hipoteku i za Fond za razvoj i za poslovnu banku da bi dobili zajam.

On je naveo da je sada pojednostavljena procedura, jer je ista kao i za odobravanje kredita za likvidnost, pri čemu će maksimalni iznosi kredita za investicije biti za preduzetničku radnju do 30.000 evra, za malo preduzeće do 200.000 evra, za srednje preduzeće do 1,5 milion evra, a za veliko preduzeće maksimalno četiri miliona evra. Kod ovih kredita država će subvencionisati kamatnu stopu sa 3,5 odsto godišnje.

Subvencije za kupovinu automobila i traktora

Ukoliko Vlada usvoji novi program, biće nastavljene subvencije potrošačkih kredita za kupovinu automobila i traktora, poljoprivredne mehanizacije, nameštaja i podnih obloga, građevinskog materijala, kućnih aparata, kamioni i građevinske mašine.

Kamata za kragujevački "punto", traktore, kamione i građevinske mašine domaće proizvodnje, neće se menjati i iznosiće 4,5 odsto godišnje, dok će kamata za ostala trajna dobra koja su proizvedena u Srbiji, biti šest odsto na godinu dana.



Rizik manji - kreditna aktivnost veća

Godina 2010, blagog oporavka, kako očekuju u centralnoj banci, može dovesti do ponovnog oživljavanja kreditne aktivnosti, i nešto jeftinijih pozajmica.

Najavljeni blagi opravak privrede, predavanje kandidature za Evropsku uniju ili potpisivanje prelaznog trgovinskog sporazuma za sada nisu pomerili ocena rizika Srbije, koja je i danas bb minus.

Samo je kreditni aranžman sa MMF, umesto negativnog predznaka, na taj rejting dodao prefiks stabilan. I upravo bi, kako očekuju u Narodnoj banci Srbije (NBS), sprovođenje svih smernica dogovorenih sa MMF, za rezultat moglo imati smanjenje stope rizika i nešto jeftinije kredite u ovoj godini.

"Mi očekujemo da se premija rizika smanji. Sa izlaskom iz recesije smanjiće se i rizik kreditiranja privrede, ali i rizici skoncentrisani u bankarskom sektoru. To bi trebalo da dovede do snižavanja cene kredita i do povećanja tražnje za kreditima. Mi očekujemo veću kreditnu aktivnost, naglašava viceguverner i dodaje da ne očekuje da će rast biti na nivou od pre ove krize", kaže za RTV viceguverner NBS Bojan Marković

Da u 2010. ne treba očekivati čudo slaže se i ekonomista Ljiljana Lučić. A iako imamo poboljšanje rejtninga, i dalje smo u kategoriji visikorizičnih zemlja, i stoga verovatno neće brzo doći do znatnog smanjenja stope rizika koja u mnogome određuje cenu kredita.

"Treba biti optimista, ali ne treba očekivati ništa spektakularno. Pre svega treba desetak godina da se globalni finansijski sistem stabilizuje, možda malo manje, a Srbija u kategoriji visokorizičnih zemlja ne može da očekuje veći priliv sredstava nego što je za to međunarodno finansijsko tržište sa jedne strane sposobno, a sa druge strane voljno da pruži", kaže Lučićeva.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...