Izvor: Politika, 15.Jun.2013, 14:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlada traži luft
Problem naših restrikcija je u tome što su siromašni slojevi toliko siromašni da im država više ništa i ne može oduzeti, dok su oni bogatiji interesima povezani s partijskim centrima
Misiju MMF-a u svetu mnogi ocenjuju veoma negativno, ali nedavni izveštaj njegove delegacije o stanju finansija u Srbiji je dobrodošao. Da tog izveštaja nije bilo ko zna koliko bi naša ekonomska situacija, budžetski deficit i javni dug bili gurani pod tepih. Ovako, javnost je bar upoznata >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da smo krenuli „grčkim putem”: javni dug je za pet godina povećan sa 30 na 60 odsto BDP-a i ovaj trend bi verovatno bio nastavljen do bankrota. MMF je predložio i neke mere kako da se dug i minus u budžetu smanje ali tu je već došlo do neslaganja ključnih predstavnika naše vlade i delegacije „svetskog ekonomskog policajca”. Delegacija je smatrala da povratka iz sunovrata nema bez zamrzavanja penzija i plata, a naši političari su takvu mogućnost odbacili. Stiče se utisak da su nastojali i da to svoje neslaganje što više istaknu. Kao da očekuju skore izbore. Procenjuje se zato da će preduzeti druge mere. Neke od tih mera pominju se ovih dana, a među njima i eventualna prodaja Telekoma. Iako se navodi da novac od te prodaje ne bi bio upotrebljen za penzije nego za vraćanje skupih kredita, ako Telekom bude prodat onda to znači da se reforme u Srbiji odlažu još za neko vreme i da vlada traži luft da smisli šta će dalje. U međuvremenu se očekuju bolji prinosi poljoprivrede (od prošlogodišnjih) i nešto veći izvoz industrije (automobili), tako da će katastrofalna ekonomska kretanja iz 2012. biti bar ublažena, a vlada oslobođena obaveze da poseže za masovnim radikalnim restrikcijama.
Autori priloga u našoj seriji kažu da je to očekivano od vlasti koje funkcionišu po logici partijskih feuda i koji su uvek u pripremama novih izbora. Tako da kad neko pomene uštede i smanjenje broja zaposlenih u javnim preduzećima odmah treba da ima u vidu da su ova preduzeća deo partijskog plena naših koalicionih vlada, pa i ove aktuelne. I da su razne lokalne investicije, subvencije, fiskalni prihodi... takođe deo jednog razgranatog sistema partijskih prava koji kod nas stvara ogromne troškove. I kojeg partije očigledno ne mogu da se odreknu. Jer time se zadire u domen njihovih privilegija i stečenih pozicija povlašćenih slojeva. Pokazuje se tako da je najveći problem naših ekonomskih restrikcija i štednji u tome što su siromašni slojevi toliko siromašni da im država više ništa i ne može oduzeti, dok su oni bogatiji interesima povezani s partijskim centrima odlučivanja pa na taj način čuvaju svoje privilegije. Zato vlada i sad izlazi s mlakim programom štednje, tobože da bi zaštitila sirotinju, a u stvari da ništa ne bi menjala u domenu stečenih pozicija.
S tim što su i autori u našoj seriji naglasili da štednja i restrikcije nisu ona zelena grana koja će Srbiju na dugi rok izvući iz krize. Ta zelena grana jedino može biti ekspanzija proizvodnje, a naročito proizvodnje za izvoz. Samo to uvećava zaposlenost i standard stanovništva i puni državni budžet, to jest smanjuje fiskalni deficit i spoljni dug. I jedino vlada može u ovom trenutku da pokrene takav nacionalni program „privredne ofanzive”. Realnost takvom programu daje to što on ipak ne zadire u već pomenute partijske feude koalicione vlade. Zato treba očekivati da vlada narednih meseci poradi na oživljavanju izvoza, možda koristeći i deo sredstava od prodaje Telekoma. Ali obaveza restrikcija i radikalnog kresanja potrošnje ostaje, jer ni mnogo jače privrede ne bi lako podnele toliki teret izdataka i troškova. Međutim, u tome i jeste problem, jer mehanizam kresanja privilegija i odricanja od stečenih prava naše koalicione vlade nisu pronašle.
Od ponedeljka nova serija: Kako zaustaviti nasilje nad ženama
Branislav Radivojša
objavljeno: 15.06.2013.
