Izvor: B92, 21.Nov.2008, 04:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Vlada pomaže tek posle pritiska"
Beograd -- Nezavisne institucije u Srbiji nemaju adekvatne uslove za rad, iako je njihovo nesmetano delovanje u interesu građana, ali i uslov za članstvo u EU, piše Danas.
Prema izveštaju Evropske komisije, kancelarije zaštitnika građana, poverenika za informacije, Državne revizorske institucije i Republičkog odbora za rešavanje sukoba interesa dobro obavljaju svoj posao, ali se suočavaju s nedostatkom prostorija, materijalnih sredstava i zaposlenih, a državni organi >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << se oglušuju o njihove preporuke, piše list.
"Vlada izdvaja dovoljno novca za potrebe njegove kancelarije, ali ne omogućuje uslove da se taj novac potroši. Poverenik je, od 2005. kada je počeo s radom, uvek vraćao u budžet značajan procenat nepotrošenih sredstava, nekada i preko 50 odsto”, kaže Rodoljub Šabić, poverenik za informacije.
S druge strane, Vlada "već godinama ne izvršava svoju zakonsku obavezu da u slučaju potrebe obezbedi izvršenje rešenja Poverenika", rekao je Šabić.
"Izvršna vlast u više desetina slučajeva u kojima su građani, novinari, NVO i drugi od nje tražili da obezbedi izvršenje rešenja Poverenika, to nije uradila ni jedan jedini put. To je indirektno pozivanje na kršenje zakona i mislim da to mora da se promeni bez odlaganja. Nije nimalo dobro što na to treba da upozorava i Evropska komisija”, navodi on.
S druge strane, Odbor za rešavanje sukoba interesa ima na raspolaganju odgovarajuće prostorije, ali je problem nedostatak novca.
Vlada je iz budžeta za rad Odbora u ovoj godini izdvojila oko 24 miliona dinara, dok je za 2009. predviđeno oko 30 miliona.
Predsednik ove institucije Slobodan Beljanski kaže za Danas da je ovaj novac dovoljan samo za "puko funkcionisanje Odbora".
"Nemamo dovoljno sredstava za međunarodne aktivnosti, izdavačku delatnost i edukaciju državnih funkcionera o tome šta je sukob interesa, tako da ove projekte ne možemo da realizujemo”, navodi Beljanski.
Pored novca, problem je i neobavezujuća uloga Odbora. Poslednji primer je slučaj Dragana Markovića Palme i Veroljuba Stevanovića, koji su odbacili mišljenje Odbora da su u sukobu interesa jer su u isto vreme i narodni poslanici i gradonačelnici.
Kako je Danasu rečeno u kabinetu predsednika Vlade Mirka Cvetkovića, Državna revizorska institucija koja od formiranja 2007. nije radila što zbog nedostatka prostora, što zbog nedovoljnog broja revizora, konačno je, i to na insistiranje premijera, dobila odgovarajuće prostorije.
Međutim, sve što DRI u ovom trenutku ima upravo su te kancelarije.
U njoj trenutno rade predsednik Radoslav Sretenović, sekretarica i dva revizora, iako je bilo najavljivano da će DRI do kraja marta 2008. zaposliti 76 revizora, koji će 9.500 korisnika budžetskih sredstava, piše Danas.
