Izvor: Politika, 22.Mar.2013, 13:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vlada odustala od najavljenih reformi

Poseglo se za popularnim merama i kratkoročnim rezultatima iako će dugoročne posledice biti negativne, diskriminatorske i štetne

Zamah u sprovođenju ekonomskih reformi, do koga je došlo posle formiranja vlade, bio je kratkotrajan, upozorio je juče Milojko Arsić, predstavljajući novi broj biltena ,,Kvartalni monitor” Fonda za razvojekonomske nauke. Posle samo nekoliko meseci nema ni nagoveštaja da se radi na njihovoj pripremi. Jedan od mogućih razloga zastoja urednik >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ovog časopisa vidi u gotovo stalnom najavljivanju održavanja parlamentarnih izbora. Takva mogućnost često se najavljuje, ne samo od opozicije, nego i iz redova vladajuće koalicije, primećuje.

– Mogućnost vanrednih izbora skraćuje vreme za donošenje odluka – napominje Arsić. – To znači da se vlada opredeljuje za primenu popularnih mera, koje daju kratkoročne pozitivne rezultate, čak i po cenu da dugoročne imamo negativne, diskriminatorske i po privredu štetne posledice. Vlada odlaže suštinske reforme, koje po pravilu zahtevaju određena odricanja i štednju na kratak rok, da bi se dugoročno ostvarile veće koristi.

Kao primer preduzetih na kratak rok popularnih, a na duže štetnih mera, Arsić je naveo otpis nominalnih kamata po osnovu poreskih dugova i najavljeno selektivno smanjenje poreza i doprinosa za sektor informacionih tehnologija.

Pokazatelji ekonomskih kretanja iz četvrtog kvartala 2012. i s početka 2013. godine pokazuju znake poboljšanja: privreda se blago oporavlja, inflacija je naglo zaustavljena, spoljni deficit je manji.

– Međutim, detaljnija analiza otkriva da je oporavak privrede ograničen samo na dva-tri sektora, dok je ostatak privrede u recesiji – kaže Arsić. – Visoka nezaposlenost, koja ne pokazuje znake smanjivanja, potvrđuje da još nije počeo oporavak u najvećem delu privrede Srbije, a novi talas recesije u EU ga otežava.

Iako je krajem prethodne i na početku ove godine zaustavljena inflacija, a kurs dinara stabilizovan, makroekonomske neravnoteže su još visoke. Spoljni i fiskalni deficit su visoki, dok visina javnog i spoljnog duga ne isključuje mogućnost dužničke krize. Pogotovu što neophodne reforme, koje bi to sprečile, izostaju.

– Oporavak privredne je koncentrisan na svega nekoliko delatnosti, kao što su automobilska, farmaceutska i naftna industrija, dok je većina ostalih delatnosti u stagnaciji ili recesiji – ukazao je Arsić. – Zato će se ovakav rast privrede prvenstveno odraziti na rast izvoza, ali u naredna dva-tri kvartala neće povećati zaposlenost. Zbog toga u središtu pažnje ekonomske politike i reformi treba da budu sistemske mere kojima bi se pokrenuo rast proizvodnje u ostalim delatnostima, koje predstavljaju veći deo privrede, jer samo na taj način može da se poveća zaposlenost.

U 2013. godini ostvariće se rast bruto domaćeg proizvoda od najmanje 1,5 odsto, smatra Arsić, a Ministarstvo finansija i privrede računa sa povećanjem BDP od dva odsto.

– Na osnovu podataka za prva dva meseca ove godine, ocenjujemo da će fiskalni deficit biti veći od planiranih 3,6 odsto BDP i da se prema trendovima sa početka godine kreće ka iznosu od 4,5 procenata BDP – rekao je Arsić. – Bio bi to visok deficit, koji bi uzrokovao visoko zaduživanje. Zato je neophodno pripremiti dodatne mere štednje kako fiskalni deficit ne bi premašio četiri odsto BDP.

Autori ,,Monitora’’ ocenjuju da bi trebalo početi sa postepenim popuštanjem monetarne politike, jer je inflacija već tri-četiri meseca niska, privreda je, sa izuzetkom nekoliko grana, u stagnaciji ili recesiji, dok je deficit tekućeg bilansa i dalje visok.

– Postepeno slabljenje dinara u odnosu na kao rezultat manje restriktivne monetarne politike, predstavlja preventivu, čiji je cilj da se spreči nagla deprecijacija do koje bi moglo da dođeu slučaju smanjivanja priliva stranog kapitala – upozorio je Arsić.

A. Mikavica

objavljeno: 22.03.2013.

Nastavak na Politika...