Izvor: RTS, 30.Sep.2009, 21:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlada o višku činovnika
Zakoni o smanjenju republičke i lokalne administracije su pripremljeni, ali će ih Vlada Srbije razmatrati sledeće nedelje, saznaje RTS. Pre usvajanja zakona Vlada će sutra o njima razgovrati sa predstavnicima sindikata.
Iako je ranije najavljivano da će Vlada Srbije sutra razmatrati već pripremljene zakone o smanjenju republičke i lokalne administracije, taj posao će sačekati sledeću nedelju, saznaje Radio-televizija Srbije.
Pre usvajanja tih zakona Vlada >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << će o njima razgovrati i sa predstavnicima sindikata. Prvi sastanak je zakazan za sutra, a predviđeno je da se broj zaposlenih u lokalnim samoupravama smanji za 10 hiljada.
Na nivou republike bez posla će ostati 3 hiljade stalno zaposlenih i 900 honorarno angažoće ukinuto kroz reformu u zdravstvu, pravosuđu i prosveti.
U ministarstvima i stručnim službama Vlade, Agencijama, Zdravstvenom i Penzionom fondu, radi 30 hiljada 615 stalno zaposlenih i nekoliko hiljada radnika angažovanih po drugom osnovu.
Predlogom Zakona o smanjenju broja zaposlenih u republičkoj administraciji, u koji je RTS imao uvid, predviđeno je da neće moći da bude više od 28 hiljada stalno zaposlenih i do 2 800 honoraraca.
Broj potrebnih radnika za svako ministarstvo, instituciju i agneciju odrediće Vlada, a osnovni kriterijum za smanjenje broja zaposlenih je opšta korisnost radnog mesta za građane i privredu.
Ekonomista Goran Nikolić rekao je za RTS, da "ukoliko dođe do smanjenja za 14 hiljada radnih mesta, to bi značilo uštedu za državu od oko sedam milijardi dinara ove godine".
Organi državne uprave, agencije, organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, dužni su da pojedinačne sistematizacije radnih mesta donesu najkasnije do 31. decembra, a ukoliko to ne učine, za njihove rukovodioce predviđene su kazne od milion dinara.
Predloženi zakon o smanjenju zaposlenih u republičkoj administraciji ne odnosi se na ministarstva unutrašnjih poslova i odbrane, Bezbednosno-informativnu agenciju i Upravu za izvršenje zavodskih sankcija, jer će za njih tek biti utvrđen maksimalni broj zaposlenih.
Manja administracija uslov za EU
Ukoliko bi se dosledno primenjivali evropski standardi, Srbija bi imala jednog činovnika na hiljadu građana. Stručnjaci kažu da je to neprimenjivo, jer se od zemlje do zemlje razlikuju javna uprava i nadležnosti.
Ipak, svi nastoje da imaju što je moguće manju administraciju koja maksimalno efikasno obavlja svoj posao. To je ujedno i uslov za evrointegracije.
"Ovim zakonom službenici će biti odgovorniji i efikasniji. To je samo jedna od reformi da bi imali efikasnu javnu upravu", rekla je Ana Trbović sa Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju.
Iako su zvaničnici Srbije pominjali da je reforma uprave uspešno okončana u Slovačkoj, činjenica je da je ona traje od 2003. godine i da je počela tako što je ministar finansija smanjio broj zaposlenih u svom resoru za trećinu.
Slovački ekonomisti kažu da je to bio krajnji rok jer se država pripremala za ulazak u Evropsku uniju i da je javnost dobro reagovala jer je ocena bila da je država skupa i da ima preglomaznu birokratiju.
Drugi krug reformi u Slovačkoj počeo je 2006. godine, kada je premijer najavio smanjenje administracije za 20 odsto. U međuvremnu broj zaposlenih smanjen je za pet odsto i zato je potrebno da se reforme nastave, rekao je Peter Golias iz Ekonomskog instituta Bratislava.
U Češkoj za iduću godinu planiraju smanjenje plata u upravi za četiri odsto, ali ne i otpuštanja. Kometarišući kriterijume za otpuštanja u Srbiji i naši ekonomisti se slažu sa slovačkim da izmene zakona treba pre svega da omoguće efikasnu upravu u kojoj će ostati da rade oni koji znaju svoj posao.
"Zakon mora da se se dobro obrazloži i jasno će se znati da li je neko ostao na poslu, zato što je nečiji rođak, partijski kolega ili kvalitetno radi svoj posao", ukazao je urednik "Blic Novca" Mijat Lakičević.
Za sada je u opticaju računica da je prekobrojnih u upravi 14.000, ali to niko ne može da utvrdi dok se ne usvoje zakoni i napravi budžet za iduću godinu. Čini se da za sada u Vladi nema sloge o otpuštanjima, a više puta je najavljeno da to neće biti moguće bez političkog konsenzusa.
