Izvor: Politika, 30.Mar.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlada nije izdržala pritisak javnosti
Umesto poreza od šest odsto na plate i penzije, minus u budžetu treba da se „ispegla” osetnijom štednjom države, većim PDV-om i dažbinama na zarade javnog sektora
Međunarodnom monetarnom fondu sasvim je svejedno odakle će naša vlada „iskopati” 100 milijardi dinara za pokrivanje budžetskog deficita za ovu godinu – da li drastičnim smanjivanjem sopstvenih troškova ili većim porezima. Bitno je ono što ostane „ispod crte”, kaže za naš >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << list savetnik premijera Mirka Cvetkovića prof. dr Jurij Bajec, koji je, takođe, čuo da je vlada odustala od prvobitne namere da sa šest odsto oporezuje sve plate i penzije veće od 12.000 dinara.
Na pitanje zbog čega je vlada odustala od ove ideje, Bajec kaže da mu pravi razlozi nisu poznati, jer o tome ni sa kim iz kabineta nije razgovarao, ali, kako mu se čini, vlada nije izdržala veliki pritisak javnosti. U krajnjoj liniji, ističe, možda je i bolje ne inatiti se i pošto-poto insistirati na prvobitnom predlogu. Korisnije je potražiti neko efektnije, ali podjednako efikasno rešenje. Naći neko manje zlo, jer dobrih rešenja u ovako kratko vreme – nema.
Za prof. dr Miladina Kovačevića, saradnika biltena „Makroekonomske analize i trendovi”, vlada je morala da povuče predlog o oporezivanju plata i penzija bar iz tri-četiri razloga. Prvi se odnosi na socijalni aspekt tog poreza – pogodiće i najsiromašnije, a ne samo bolje stojeće slojeve društva, povećati troškove rada poslodavaca i smanjiti ionako malaksalu potrošnju. I kao četvrti, ali ništa manje jak razlog, za Kovačevića je „neviđena javna haranga na državu i njenu administraciju”.
– Kao da bi otpuštanjem svih 25.000 zaposlenih u državnoj upravi rešili sve probleme ove zemlje. Za njeno godišnje izdržavanje ne ide više od jednomesečne apanaže iz budžeta u penzioni fond (oko 31 milijarda dinara). Niko ne tvrdi da u toj državnoj administraciji nema, možda, 1.500 do 2.000 ljudi viška, ali tvrdim da ima najmanje toliko i manjka zaposlenih, jer mnogi kvalitetni stručnjaci neće da rade za male pare kod države – upozorava Kovačević, zamerajući pojedinim medijima da jevtinim politikantstvom utiču na stavove javnog mnjenja.
Gde naći pare ako se odustane od poreza na plate i penzije?
Po Bajecu, vlada mora još jednom dobro da „zagrebe po svom loncu” ne bi li pronašla još koju milijardu dinara, ali manevarski prostor joj nije baš širok. Verovatno se mora posegnuti za skromnijim povećanjem poreza na dodatu vrednost i to gornje stope – sa 18 na 20 odsto, a da se donja od osam ne dira. Ili će možda i donja otići na devet ili deset odsto. To će tek naknadne računice pokazati, ako se vlada na taj korak odluči.
I po oceni Kovačevića, vladi ne preostaje mnogo vremena, kao ni izbora u traženju novih i izdašnih rešenja. Ako još osetnije ne smanji svoje troškove, moraće da poveća PDV i da porezom na plate optereti javni sektor, osim zdravstva i školstva. Samo u ta dva sektora radi oko 262.000 od oko 550.000 zaposlenih u državnim službama i javnim preduzećima. Može li polovina oporezovane javne potrošnje da namakne nedostajućih 20 do 30 milijardi dinara? Verovatno ne, smatra Kovačević, pa će se pribeći nekim proinflatornim merama, kao što je povećanje PDV-a.
I po Kovačeviću, u naknadnim konsultacijama MMF neće praviti bilo kakav problem oko toga gde će i od koga vlada pribaviti 20 do 30 milijardi dinara, uz onih 70 do 80, koliko je obećala da će sama uštedeti.
S. Kostić
[objavljeno: 31/03/2009]
.jpg)
