Izvor: Blic, 14.Jan.2012, 03:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vlada nema plan štednje

Dok zemlje u okruženju najavljuju rigorozne mere štednje kako bi se izvukle iz dužničke krize, Vlada Srbije ne planira dodatna odricanja kojima bi ublažila ekonomske nevolje, kažu stručnjaci. Uštede koje su uvedene 2009, prema njihovom mišljenju, kozmetičkog su karaktera, a predviđeni rashodi od 750 milijardi dinara za ovu godinu mogli bi biti umanjeni za čak 20 do 30 odsto kada bi Vlada najpre ukinula nepotrebne agencije, smanjila administraciju i ministarstva, ali i obezbedila ozbiljnu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << revizorsku kontrolu. Ipak, i ova cifra ne mora da bude konačna jer su kod nas rebalansi budžeta uobičajena stvar. Državni rashodi za 2011. godinu dostigli su cifru od 850 milijardi dinara.

Vlada Srbije je, naime, još na početku krize, pre tri godine, uvela propise kojima je najavila mere štednje, a posle godinu dana izvršila rekonstrukciju ministarstava.

- Vlada je uvela limit na korišćenje službenih telefona, upotrebu poslovnih platnih kartica koje se aktiviraju samo kada su ministri na službenom putu u inostranstvu, dok je reprezentacija ukinuta još pre nekoliko godina. Pored toga, donet je propis da članovi Vlade za putovanja, kad god je to moguće, putuju domaćim avio-prevoznicima ili vladinim avionima, jer su oni najpovoljniji - kaže za „Blic" Milivoje Mihajlović, šef kancelarije za medije u Vladi.

Limit, kako ističe, mesečnih troškova za mobilne telefone za ministre je 50 evra, dok je za službenike u ministarstvima 1.000 dinara. Ministri imaju i pravo na upotrebu automobila bez ograničenja, dok svi ostali imaju to pravo samo uz putni nalog.

U međuvremenu, u javnost je procurila afera s platnim karticama bivšeg ministra za ljudska prava Svetozara Čiplića, koji je tokom dve i po godine na toj funkciji potrošio 20.000 evra. Nepoznato je koliko su državnih para potrošili drugi ministri, jer Vlada u proteklih mesec dana nije odgovorila na zahtev „Blica" da dostavi podatke o troškovima ostalih članova Vlade.

Spajanje nespojivih resora

Savić smatra da bi trebalo smanjiti broj ministarstava u Vladi Srbije, kao i broj zaposlenih u državnoj administraciji. Administracija je, inače, od 2001. godine, kada je imala oko 13.000 zaposlenih, porasla na gotovo 39.000 službenika.

- Mislim da bi trebalo da se smanji broj ministarstava, ali ne onako kako se to radilo u Srbiji, spajanjem nespojivih resora. Osim toga, prilikom rekonstrukcije broj ministarstava se samo formalno smanjio, ali ne i broj zaposlenih - objašnjava Savić.

Međutim, profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić smatra da i dalje postoji ogroman prostor za uštedu koji Vlada nije iskoristila. Prema njegovoj proceni, ukidanjem nepotrebnih agencija, smanjenjem ministarstava i administracije, troškova putovanja i planskom podelom podsticajnih sredstava, Vlada bi mogla da smanji rashode za čak 20 do 30 odsto.

- Vlada bi morala da ukine veliki broj agencija koje samo troše novac, a građani imaju malo koristi od njih. Jer ako moćna Nemačka ima samo šest agencija a Srbija više od 120, jasno je da one postoje da bi se tamo uhlebio veliki broj političkih kadrova - ocenjuje Savić.

On smatra da pojedina ministarstva u Vladi ne štede dovoljno na putovanjima.

- Ukoliko Vlada tvrdi da je ovaj budžet štedljiv, a ne rasipnički, onda bi trebalo da povede računa o troškovima za putovanja i dnevnicama, posebno kada su u pitanju ministarstva čiji rad nije vidljiv - smatra on.

Zatim, on ocenjuje da bi država morala daleko više da kontroliše i planira podelu podsticajnih sredstava.

Pored toga, ističe Savić, veoma je važno da Srbija ima nezavisnu revizorsku instituciju koja bi kontrolisala način trošenja državnih para, što DRI u ovom trenutku ne može jer nema dovoljan broj revizora.

- Da imamo Državnu revizorsku instituciju sa dovoljnim brojem ljudi i odgovornošću za posao koji obavljaju, mi bismo tačno znali koliko je Vlada potrošila, za koju namenu, i koliko je na čemu uštedela. Ovako, ministarstva ne moraju da objavljuju podatke o svojim troškovima jer im se, praktično, više isplati da plate tri prekršajne kazne po 150.000 dinara nego da, eventualno, obelodane svoje nelegalne radnje - kaže za „Blic" Čedomir Čupić, član odbora Agencije za borbu protiv korupcije.

S druge strane, kako kaže, uštedi ne doprinosi ni glomazna državna administracija, koja je sa svakom vlašću širena novim ljudima.

- Nije dobro to što je administracija ogromna, niti to što je loše plaćena jer je samim tim podložna korupciji - objašnjava Čupić.

Povezane vesti: Vlada nema više opcija osim da nas štednjom spase krize Portugal priprema nova budžetska kresanja Bajec: Vlada kriva za lošu situaciju Mančester: 35.000 ljudi protestovalo zbog budžetskih restrikcija Vlada usvojila rebalans, uštede na kapitalnim izdacima

Nastavak na Blic...

B92: O poljoprivrednicima misle na vreme