Izvor: Blic, 06.Apr.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlada neće popustiti pod pritiskom prekobrojnih
Vlada neće popustiti pod pritiskom prekobrojnih
Bez obzira na najave brojnih štrajkova, Vlada Srbije mora istrajati na procesu restrukturiranja javnih preduzeća. Ne možemo popustiti zahtevima za povećanje zarada, znamo šta hoćemo i kako to da ostvarimo, a uz bolju komunikaciju resornih ministarstava, poslovodstva i zaposlenih, verujem da se problemi mogu prevazići - tvrdi za 'Blic' dr Zorana Mihajlović-Milanović, savetnik potpredsednika Vlade Miroljuba Labusa.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Hoće li restrukturiranje javnih preduzeća, neizbežno praćeno otpuštanjem radnika i socijalnim nemirima, biti prepreka koju ova Vlada neće uspeti da preskoči, pitanje je na koje će odgovor dati meseci pred nama.
- Restrukturiranje podrazumeva nužnost da se od velikih glomaznih sistema kroz restrukturiranje dođe do ekonomski, energetski i ekoloki efikasnih preduzeća koja će ponovo biti lideri na Balkanu. Podvlačim da restrukturiranje preduzeća nije jednako otpuštanju radnika, već podizanje efikasnosti ovih preduzeća. Posle godina odlaganja, sada smo na samom početku procesa restrukturiranja osam javnih preduzeća, koja ukupno zapošljavaju preko 135.000 ljudi. Činjenica je da su ova preduzeća uglavnom veliki gubitaši u i u ukupnom dugu države učestvuju sa preko 40 odsto - objašnjava naša sagovornica. Ona ističe da restrukturiranje podrazumeva reprogramiranje velikih unutrašnjih dugova ovih preduzeća, poštovanje uredbe o zaradama (masa plata mora se strogo poštovati, a prosek plata u javnim preduzećima je iznad proseka privrede), podizanje produktivnosti i odvajanje osnovne od sporedne delatnosti.
- Javna preduzeća su u prethodne četiri godine vršila veliki inflatorni uticaj na celu privredu, kroz prezaposlenost, disparitet cena, neefikasnost, itd. Sada postoje sistemski zakoni koji su preduslov za restrukturiranje - objašnjava Milanovićeva.
Od ukupno 135.000 zaposlenih u javnim preduzećima, oko 18.000 će izaći iz ovih sistema. Oko 9.000 ljudi će izaći putem izdvajanja sporednih delatnosti, dok će oko 9.000 otići uz otpremnine. Zaposleni, koji odu uz otpremnine, dobiće u skladu sa socijalnim programom Vlade sto evra po godini staža, uz mogućnost da taj iznos bude i veći ukoliko sama preduzeća obezbede dodatna sredstva.
Izdvajanje sporednih delatnosti već je počelo u mnogim preduzećima, što znači da više neće moći da se desi da uz njih šlepuju turističke agencije, pekare, mlekare, hoteli...Prema planu Vlade, izdvajanje sporednih delatnosti iz javnih preduzeća mora biti okončano do kraja ove godine.
- Pored toga što će raditi za preduzeće iz koga su izdvojeni i to prve dve godine po ceni 10 odsto višoj od tržišne, ta preduzeća će imati mogućnost da rade i za druge, odnosno da učestvuju na svim tenderima na tržištu. Zarade u ovim preduzećima neće biti zamrznute, već će zavisiti od rezultata rada ovih preduzeća. Te dve godine biće za njih prelazni period do privatizacije. Dakle, ako žele da rade, neće imati problema. Ako ne, tu im ne može pomoći nijedna vlada - kaže Milanovićeva.Dr Zoran Stoiljković, sociolog i potpredsednik UGS 'Nezavisnost', očekuje vruću radničku jesen i zimu i brojne štrajkove, a kao glavni problem ističe nedostatak komunikacije Vlade sa sindikatima i početak socijalnog dijaloga.
- Štrajkovi će prestati tek kada broj onih koji se zapošljavaju u privatnom sektoru bude veći od broja onih koji ostaju bez posla u velikim sistemima. Krajnje je vreme da se započne dijalog sa sindikatima, čija uloga u smanjenju nerealnih očekivanja radnika, može biti presudna. Sigurno je da će Vlada biti pod velikim pritiskom, koji su već počeli u 'Kostolcu', 'Jatu', a verovatno će se nastaviti i u drugim velikim sistemima. Zato je interes Vlade da što pre počne socijalni dijalog - ističe Stoiljković. Odlazak svega dvadesetak hiljada ljudi iz svih javnih preduzeća (oko 15 odsto zaposlenih) bilo bi, kaže Stoiljković, dobro rešenje, ali veruje da su procene Vlade da stvarni viškovi iznose oko 30-40 odsto.
- Ako bi ova vlada, omogućila ljudima koji odlaze povoljne kredite i ako bi se oni udružili u kooperative, imali bi šansu da započnu neku proizvodnju i opstanu. Ipak, neće biti lako jer teška su vremena i mnogi žive u egzistencijalnoj nesigurnosti. Viđam ljude iz svoje generacije koji su na ivici nervnog rastrojstva jer sa 50 godina ostaju bez posla, a sa druge strane mladima od 25 do 30 godina teško je da dođu do zaposlenja - kaže Stoiljković.
Ministar za rad Slobodan Lalović najavio je da će u ovoj godini oko 45.000 radnika ostati bez posla. Kako ističu u ovom ministarstvu, od tog broja 18.000 se odnosi na zaposlene u osam javnih preduzeća, a ostatak na radnike 70 giganata, koji su se prijavili za socijalni program. Katarina Preradović
