Izvor: Blic, 02.Apr.2009, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlada mora da prelomi, harač nam ne gine
Goruće pitanje za Vladu Srbije na koje se već danima traži odgovor jeste kojom merom zameniti solidarni porez i obezbediti 26 milijardi dinara. Ako ne plate na mostu, građani Srbije platiće na ćupriji, jer se te pare moraju namaknuti, samo je pitanje kako da se teret rasporedi pravično i da u isto vreme bude ekonomski opravdan.
Stručnjaci ističu da je zbog toga Vlada na velikim mukama, a da ono što sledi neće biti pilula koju će građani sa zadovoljstvom progutati mada >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bi valjalo da znaju da idealnog rešenja u ovom trenutku nema. Izbor koji Vlada pravi samo je izbor manje loše alternative, a za koju se opredelila, moguće je da saopšti već danas. U svakom slučaju, stručnjaci procenjuju da neće biti samo jedne jedinstvene mere koja će zameniti solidarni porez, nego će to najverovatnije biti skup različitih poteza koji vode istom cilju.
Povećanje PDV
Povećanje PDV na 19 odsto, pod idealnim pretpostavkama da će se proizvodnja zadržati na ovom nivou, donelo bi dodatnih 12 do 15 milijardi dinara. Ako bi se ubuduće porez na dodatu vrednost plaćao po stopi od 20 odsto, u državnoj bi se kasi moglo prikupiti čak 30 milijardi dinara, uz računicu da bi se nova stopa primenjivala samo osam meseci. Svi se slažu da bi na prvi pogled ovo bio pozamašan budžetski prihod, ali ostaje činjenica da je u prva dva meseca industrijska proizvodnja pala za 20 odsto. U isto vreme to bi poguralo inflaciju, čime bi plate, već realno smanjenje za oko 20 odsto samo zbog pada dinara, bile još manje. Pojedini stručnjaci veruju da bi povećanje PDV bio samo zamaskirani solidarni porez koji bi na kraju platili najsiromašniji kao krajnji potrošači. Većina smatra da bi ipak trebalo podići ovu poresku stopu za jedan procentni poen i tako namaknuti deo nedostajućih prihoda.
Ekonomista Miroslav Zdravković kaže da treba biti oprezan jer iza povećanja PDV vrebaju brojne zamke.
- Kako rastu poreske stope, povećava se i broj poreskih utaja i to bi trebalo očekivati u narednom periodu ukoliko se ova mera primeni. U isto vreme, mogao bi se obezbediti solidan budžetski prihod koji sigurno ne bi bio merljiv s prethodnim računicama jer će Srbija na kraju godine imati pad bruto domaćeg proizvoda oko 10 odsto, a ne samo dva kako se sada procenjuje - ističe Zdravković.
Solidarni porez primenjen na sve koji primaju platu veću od prosečne
Procene su da od oko dva miliona zaposlenih, ne računajući oko 600.000 poljoprivrednika, otprilike 650.000 ljudi u Srbiji prima platu veću od prosečne. Tačnu računicu nije moguće izvesti, ali su procene da ovako ne bi bio ostvaren izdašniji prihod, mada je najsolidarniji. Zbog toga se veruje da će ovo rešenje biti jedan od izvora prikupljanja novca, ali će poreska stopa biti ne šest odsto, već nešto veća. Ako ovaj porez budu plaćali poslodavci, oni će jednostavno deo novca početi da isplaćuju na ruke. Ukoliko se pak teret prevali na radnike, opet će imati realno manju platu.
Solidarni porez za zaposlene u javnom sektoru
U javnosti je pominjan kao varijanta, ali realno nije moguć jer je u suštini diskriminatorski.
Smanjivanje „nadprosečnih” plata u javnoj upravi kao zamena, i to za isti procenat - šest odsto
Rešenje koje većina stručnjaka pozdravlja i ocenjuje kao nešto što se realno može očekivati. Ako bi se smanjile plate za pet odsto svima koji su na državnoj kasi, a njih je oko 560.000, dobilo bi se oko 10 milijardi dinara godišnje. Za preostalih osam meseci do kraja godine sakupilo bi se 6,7 milijardi dinara. Prosečna plata ovih službenika je oko 36.000 dinara. Procene stručnjaka su da bi ova kategorija zaposlenih mogla očekivati kresanje plata i do 10 odsto. Ovde, međutim, treba računati na žestoki otpor jer ti radnici imaju najjače sindikate (prosveta i zdravstvo) i uvek postižu dobre efekte.
Otkazi, odnosno sporazumni raskidi ugovora u državnoj upravi
Opšti je stav da je prebrojavanje zaposlenih u državnoj upravi trebalo obaviti mnogo ranije, kako zbog budžetskih izdataka tako i zbog socijalne pravde. U prvom slučaju, ako bi se sada 2.000 radnika u lokalnim upravama prijavilo za socijalni program koji im je nedavno ponudila država, valjalo bi izdvojiti milijardu dinara samo iz republičke kase. Pozitivan efekat zbog neisplaćivanja plata država bi osetila za oko godinu dana, a ovi ljudi bili bi bukvalno na ulici. Stručnjaci tvrde da će se zbog toga ova mera preskočiti, odnosno da će se primenjivati postupno i da će se efekti videti tek na duži rok.
Nova akciza na benzin
Dodatno opterećenje za većinu vozača u Srbiji više je nego izvesno. Ekonomisti su jedinstveni u stavu da bi trebalo oporezovati sve što je luksuz, mada je veliko pitanje zašto bi benzin bio u ovoj kategoriji.
- Potrebno je ciljati i benzin i mobilne telefone. Primarni efekat za budžet će biti dobar, ali će ova mera pogurati inflaciju baš kao i PDV - kaže profesor ekonomije Mihajlo Arandarenko.
Inače, poskupljenje energenata uvek ima za posledicu rast maloprodajnih cena - krajni efekat da se za isti novac može kupiti manje robe.
Porez na impulse u mobilnoj telefoniji
Građani Srbije trebalo bi da se pripreme da će ubuduće moći za iste pare manje da razgovaraju mobilnim telefonima jer nema spora među znalcima da bi po džepu trebalo udariti svih pet miliona korisnika.
Šuška se da bi nova stopa mogla biti oko 10 odsto, a kako bi se računala osnovica plus PDV, ukupno poresko opterećenje bilo bi oko 30 odsto. „Blic” je juče u Upravi za trezor tražio podatak o tome koliko se prihoda prikupi od PDV na mobilne impulse, ali do kraja jučerašnjeg dana nisu mogli da izvuku preciznu računicu.
Ljajić: Vladi ne treba 236 državnih sekretara
Ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajić rekao je da se još razmatraju mere štednje u državi nakon što je u javnosti loše primljen predlog za uvođenje dodatnog poreza na zarade.
Prema njegovim rečima, državna administracija mora da bude racionalna i efikasna, a na taj način će se poslati i poruka lokalnim samoupravama.
- Vladi nije potrebno 236 državnih sekretara, pomoćnika i savetnika - rekao je Ljajić i dodao da bi „upravo tu mogla da se napravi značajna racionalizacija”. On je, međutim, ukazao na to da suštinska racionalizacija zaposlenih u državnoj upravi ne može biti sprovedena za nekoliko meseci, pa ni, kako je rekao, za godinu dana jer se radi o velikom broju ljudi sa zaštićenim pravima.
Milioneri ne plaćaju porez
Godišnji porez na dohodak građana koji plaćaju oni sa primanjima većim od 1,6 miliona dinara po stopi od 10 odsto i onih koji godišnje zarade više od 3,2 miliona godinama se uspešno izbegava.
Ove godine će ga platiti oko 2.000 ljudi manje nego lane, kada je od ovog nameta prikupljeno oko 2,4 milijarde dinara. Poreske stope u Srbiji najniže su u regionu, kao i visina osnovice za oporezivanje.
U Srbiji je to 20.000 evra, a u Hrvatskoj 7.500. Uvećanjem stope, uvođenjem progresivnog oporezivanja ili bar spuštanjem osnovice u Srbiji bi se moglo namaknuti bar pet puta više novca nego do sada.
.jpg)
