Izvor: Blic, 31.Mar.2009, 09:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vlada kao Alisa u Zemlji čuda

Sva je prilika da je solidarni porez proglašen neuspešnom idejom u Vladi Srbije, baš kao i uvođenje novog državnog nameta koji bi na plate veće od prosečne plaćao samo deo državne administracije. Verovatnije je da će smanjenje plata od šest do deset odsto osetiti svih 560.000 zaposlenih koje plaća budžet Srbije a koji zarađuju preko prosečne plate, mada je i ovo samo jedna od mogućnosti oko koje se lome koplja u Vladi Srbije. Ukratko, poreza može da bude, ali ne mora da znači...
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Definitivno, kabinet premijera Cvetkovića počinje da liči na brod bez kormilara. Poslednja nezvanična informacija iz Vlade bila je najava novog poreza na plate dela državne administracije, što je mimo i zakona i Ustava Srbije i dokaz da srpski ministri tumaraju u mraku. Od kada su domaći zvaničnici u četvrtak ispratili delegaciju MMF, čuju se najave da bi mogao biti uveden i dodatni namet na impulse u mobilnoj telefoniji, uvećanje poreske stope na godišnji porez na dohodak građana, ali i njegovo potpuno ukidanje. Reakcija javnosti bila je dovoljan signal srpskim vlastima da zaborave na prvobitni dogovor sa MMF i za samo tri dana porade na novim izvorima finansiranja i uštedama u budžetu, ali šta će se na kraju odlučiti i da li će građani Srbije ipak platiti solidarni porez juče nije mogao da kaže ni prvi čovek Vlade Srbije. Odgovarajući na pitanje da li se odustalo od ideje uvođenja nameta kojim bi bili solidarni svi koji primaju više od 12.000 dinara, Mirko Cvetković je rekao da su „sve opcije na stolu”.

- To oporezivanje bi trebalo da počne posle rebalansa budžeta i nije stupilo na snagu, a stupiće kada se donesu odgovarajući propisi. Ako se nađu neka povoljnija rešenja, onda će ti propisi biti odloženi do daljeg i pristupiće se primeni boljih rešenja - navodi Cvetković.

Premijer je kazao da je Vlada u kontaktu sa MMF, a da će eventualne promene biti bolje u odnosu na ono što je već dogovoreno.

Ministarka finansija Diana Dragutinović kazala je juče da „ne bi mogla čvrsto da kaže” da je Vlada Srbije odustala od uvođenja solidarnog poreza. U isto vreme ona je nagovestila da izvršna vlast razmatra da li je još moguće smanjiti rashodnu stranu budžeta. Ona navodi da sporazum sa Međunarodnim monetarnim fondom predviđa smanjenja rashoda i povećanje prihoda, ali da taj sporazum ostavlja Vladi „određeni stepen slobode” ako odluči da teret fiskalnog prilagođavanja bude na strani potrošnje.

Sa istom ovom delegacijom dogovoren je kredit od tri milijarde evra na dve godine pod uslovom da se u budžetu Srbije pronađe novih 100 milijardi dinara, od čega je trebalo da bude prihodovano oko 25 milijardi dinara od solidarnog poreza. Fiskalno prilagođavanje na strani potrošnje najverovatnije će ići preko leđa svih zaposlenih u javnom sektoru, jer izuzimanje obrazovanja i zdravstva ne bi donelo potrebni novac u budžetu. Stručnjaci nagađaju s čim će Vlada Srbije na kraju izaći pred građane, budući da je većina dosadašnjih spekulacija neprimenljiva u praksi i ekonomski neopravdana, počev od ideje da se dodatno oporezuje samo deo javnog sektora.

- Moj račun pokazuje da bi celokupna kompenzacija, koliko je trebalo da se uzme od solidarnog poreza, oko 25 milijardi dinara na račun podizanja poreza na zarade u javnom sektoru, bez obrazovanja i zdravstva, značila podizanje stope sa 12 na 25,1 odsto. Kako je to račun na bruto plate, prevedeno opterećenje na neto plate značilo bi dodatno opterećenje od oko 18 odsto. To bi bilo previše, a mnogo bolja mera bila bi kombinacija podizanja PDV-a za jedan procentni poen i smanjenje plata u javnom sektoru - poručuje Miladin Kovačević, ekonomista.

Ministarka finansija kazala je juče da je moguće i odustajanje od jednog krupnog projekta da bi se uštedelo, ali da se razmatra i da se štedi svuda po malo, što je Vladi bliža varijanta.

Izvršnoj vlasti nije, čini se, daleko ni nova računica da se oporezuju svi koji imaju plate veće od prosečne, po stopi od šest odsto, o čemu je juče govorio savetnik premijera Srbije Jurij Bajec. Bajec je kazao da bi trebalo i povećati akcize na benzin i porez na dodatu vrednost.

- Na taj način obezbedilo bi se dodatnih deset do 25 milijardi dinara, što bi doprinelo prikupljanju 100 milijardi dinara - kazao je Bajec i objasnio da je država u okviru tih 100 milijardi našla način da sama prištedi oko 65 milijardi dinara.

Govoreći o merama štednje i o predlogu o oporezivanju svih primanja za šest odsto, za koji se još ne zna da li će biti primenjen, Bajec je rekao da je od samog početka bilo puno varijanti i da je glavni zadatak bio kako smanjiti ukupnu potrošnju za oko 100 milijardi dinara.

Glavni deo štednje, prema njegovim rečima, čini zamrzavanje plata i penzija u javnom sektoru, što donosi između 10 i 15 milijardi dinara, zatim vraćanje novca dela budžetskih korisnika koji sami prihoduju, zatim vraćanje dela novca lokalnih zajednica, gradova, opština i da sva ministarstva zajedno treba da nađu dodatne načine da uštede još 18 milijardi dinara.

Iako se govori o smanjenju broja ministarstava, zasad im je naređeno da svi pojedinačno smanje rashode za oko 12 odsto. Novca ubuduće neće biti za dnevnice, putovanja i nabavku automobila. Ovaj deo, čini se, svima je jasan. Nejasno je kako će Vlada oporezovati imovinu, tim pre što je ovo prihod koji su pred kraj prošle godine dobile u nadležnost lokalne uprave. To znači da će republika skresati transfere lokalnim samoupravama koje će novi porez moći da naplate tek sledeće godine kada prođu sve zakonske procedure. Stručnjaci upozoravaju da je problematična kategorija i luksuzni stanovi od 60 kvadrata, budući da su, na primer, sve kuće po selima Srbije veće, a zna se da su ti građani među najugroženijima. Dobar deo je i onih koji su dobili veće stanove a u ovom trenutku primaju minimalne penzije. Otvoreno je i pitanje godišnjeg poreza na dohodak građana koji bi po pravilu trebalo da plaćaju najbogatiji, a zna se da ga upravo oni legalno zaobilaze.

Otkazi nakon ukidanja nepotrebnih agencija i direkcija

Proces otpuštanja viškova zaposlenih u državnoj administraciji ne može biti ni lak ni brz, pre svega zbog Zakona o državnim službenicima koji štiti sve zaposlene u državnoj administraciji, rekli su za „Blic” stručnjaci iz oblasti radnog prava. Najbolji način je da država napravi socijalni program za višak koji je samo u lokalnoj administraciji negde oko 8.000. Za republičku administraciju ne postoji zvaničan podatak koliko je viška zaposlenih. Njih je sada 27.946, što je u odnosu na 2003. godinu povećanje od 1.195 zaposlenih, odnosno 4,46 odsto. Poseban problem predstavlja što su njihove plate rasle znatno brže od BDP-a.

Jedan od najbržih načina otpuštanja viška zaposlenih nagovestio je nedavno ministar državne uprave i lokalne samouprave Milan Marković, koji je gostujući na B92 rekao da će naložiti rukovodiocima u lokalnoj upravi da naprave novu sistematizaciju radnih mesta.

U Srbiji je proteklih godina osnovano 73 razne agencije i direkcije koje se bave donošenjem raznih regulativa i u značajnom delu njihova delatnost se poklapa sa delatnošću ministarstava. Nezvanične procene Saveta za regulatornu reformu jesu da u Srbiji radi ukupno 102 regulatorna tela i da taj broj treba značajno smanjiti.

Javna potrošnja u regionu

Srbija po izdacima za javne službe troši više nego zemlje EU, ali ne spada u najveće trošadžije u regionu i troši manje nego Hrvatska i neke druge zemlje zapadnog Balkana. Javna potrošnja u Srbiji čini oko 44,5 odsto vrednosti ostvarenog BDP -a, dok su ti izdaci na nivou EU niži i dostižu prosečnih 35,8. Hrvatska na javnu potrošnju odvaja oko 49 odsto BDP-a. Crna Gora ima isti nivo javne potrošnje u odnosu na vlastiti BDP, kao i Hrvatska, dok je u Bosni i Hercegovini taj postotak između 50 do 70 odsto budžetskih sredstava. Republika Srpska, međutim, ako se posmatra izdvojeno od BiH, ima najmanje učešće javne potrošnje u ostvarenom BDP - svega 35 odsto.

Rumuni šampioni u broju poreza

Prema broju raznih poreza u regionu Balkana, ali i u celom svetu, Rumunija je bez premca, jer prema podacima Svetske banke ima čak 113 vrsta poreskih nameta. Rumunija je osim po broju poreza poznata i po veoma visokoj javnoj potrošnji, što pokazuje i podatak da će budžetski deficit te zemlje ove godine biti veći od 4,5 odsto, iako je MMF insistirao da ti izdaci ne premaše troprocentni nivo, što je predviđeno i pravilima EU. Srpski analitičari navode da je Rumunija i pored tako brojnih poreza stvorila bolji ambijent za male privrednike, jer su njihove poreske obaveze u toj zemlji nekoliko puta manje nego u našoj državi. Mađarska vlada je za ovu godinu usvojila nekoliko posebnih uredbi za smanjenje potrošnje, uključujući, između ostalog, ograničenje plata zaposlenih u javnim službama da bi svela budžetski deficit na oko tri odsto BDP-a. Prethodnih godina je mađarski budžetski deficit usled neumerene javne potrošnje bio bezmalo tri puta veći od nivoa dozvoljenog propisima EU. Hrvatska ima, prema zvaničnim podacima, budžetski deficit manji od tri odsto BDP-a, ali prema nekim analizama troši oko dva i po puta više sredstava za finansiranje svojih javnih službi nego Srbija, iako ima duplo manje stanovnika od svog istočnog suseda. Hrvatska se zasad nije odlučila da uvodi dodatni porez na zarade zaposlenih, a tu nepopularnu meru izbegla je da primeni i Federacija BiH, dok se u Republici Srpskoj od početka ove godine porez obračunava na bruto zaradu, a ne kao do tada na neto primanja.

Država gubi milijarde na parnicama

U jeku priča o mogućim uštedama iz Ministarstva pravde stiže neverovatan podatak koji svedoči o potvrdnom odsustvu mera i strategije. Naime, iz Ministarstva pravde do sada je isplaćeno milijardu i 600.000 dinara po osnovu tužbi koje su sudije i tužioci pokrenuli protiv države zato što je pre tri godine zakasnila sa povećanjem plata za sudstvo nakon što su porasle ministarske plate. Ukupno je podignuto 2.700 tužbi, a odštetni zahtevi se kreću između 500.000 i 700.000 dinara pojedinačno za svakog sudiju, s tim što su za pojedine sudije Specijalnog suda odštete znatno više, rečeno je „Blicu” u Ministarstvu pravde. Zahtevi ministarstvu da isplati odštete sudijama još pristižu i samo su pokazatelj na koje sve načine država gubi ogroman novac. Presude za odštete sudijama i tužiocima donose se brzopotezno. Kuriozitet je da većina sudija Vrhovnog suda nije tužila državu jer je smatrala, kako su „Blicu” juče rekli, da nema pravnog osnova za tužbu i da tužbe nisu etičke.

Sajmon Grej: Zaštititi siromašne

- Vlada Srbije bi radi smanjenja efekta globalne finansijske krize trebalo da zaštiti siromašno i ugroženo stanovništvo koje će najviše biti na udaru posledica krize - izjavio je juče šef kancelarije Svetske banke u Srbiji

Sajmon Grej.

On je istakao da će u cilju zaštite siromašnih predstojećim rebalansom budžeta biti zaštićena socijalna davanja. Govoreći o efektima

krize u Srbiji, Grej je ocenio da situacija nije sjajna i dodao da se u Srbiji godinama živi preko mogućnosti, da je deficit tekućeg računa veliki jer se troši više nego što se proizvodi.

Naveo je da stopa nezaposlenosti još uvek ne raste mnogo, ali da će biti teško da se izbegne njeno povećanje.

Istakao je da su regulatorne reforme način da se unapredi konkurentnost zemlje u privlačenju stranih investicija i dodao da je zadovoljan rezultatima programa koji u cilju pojednostavljenja administrativnih procedura i povećanja investicione aktivnosti IFC sprovodi u opštinama Kruševac, Užice, Zrenjanin i Vranje. Procenjeno je da će kompanije i građani u tim gradovima godišnje moći da uštede 1,5 miliona dolara zahvaljujući pojednostavljenju propisa i smanjenju taksi i poreza, kao i 1,7 miliona dana koje bi proveli čekajući.

Nastavak na Blic...