Izvor: Blic, 22.Nov.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlada je znala za šverc šećera
Vlada je znala za šverc šećera
Savet za borbu protiv korupcije u istrazi o švercu šečera utvrdio - na crno uvezeno 287.000 tona ili 12.000 šlepera; 'MK komerc' odbio da stavi na uvid liste kupaca; upozorenja iz EU stizala Vlahoviću, Labusu, Pitiću...
Osnovno je pitanje zašto je Vlada Srbije dozvolila šverc šećera, odnosno zašto ga kada se pojavio nije presekla, utvrdila ko je u tom lancu odgovoran i zašto nije zaštitila javni interes u ovom poslu kad >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je u tome imala veliku pomoć EU i tako jak negativan efekat po ekonomski razvoj zemlje, piše na kraju izveštaja o izvozu šećera u EU koji je uradio Savet za borbu protiv korupcije Vlade Srbije.
Zaključujući da svi relevatni podaci jasno govore da je šverca šećera bilo, članovi Saveta smatraju da će rešavanju problema doprineti priznavanje postojanja problema, umesto što se pronalaze opravdanja za nepreduzimanje mera iz nadležnosti pojedinih državnih organa. Nakon analize obimne dokumentacije, Savet je zaključio da je u poslednje dve godine na crno uvezeno 287.469 tona šećera ili oko 12.000 šlepera. Takođe, utvrđeno je da su znatne količine uvezenog šećera nezakonito stavljane u promet, bez uverenja o kvalitetu robe namenjene uvozu, ili su uvezene samo da bi se dobilo preferencijalno, srpsko poreklo, a potom reeksportovale odnosno izvezle u EU.
Podsećajući da je tržište EU za uvoz šećera iz SCG, bez ikakvih restrikcija i carinskih opterećenja, otvoreno uredbom EU iz septembra 2000. godine, Savet u izveštaju konstatuje da Srbija, zbog šverca i nekontrolisanog uvoza, nije iskoristila velike potencijale svoje industrije šećera, ali ni priliku da, kroz privatizaciju šećerana, u Srbiju uđe kapital velikih svetskih proizvođača. U prilog tome navode se primeri brojnih upozorenja koje su po tom pitanju dobijali najviši zvaničnici države. Još marta 2001. domaći proizvođači šećera su upozorili državne institucije da je počela distribucija šećera iz donacija po ceni nižoj od one koja je utvrđena za domaće proizvođače, kao i da je tržište preplavljeno šećerom iz uvoza koji je ocarinjen kao 'sirovina ili repromaterijal', sa veoma niskim dažbinama.
Direktor 'Saint Louis Sucre of France', jedne od najvećih grupacija za šećer u Evropi, u pismu iz februara 2002. obaveštava ministra Aleksandra Vlahovića da 'ne može preporučiti inostranim investitorima kupovanje srpskih šećerana pre nego što se preduzmu strateški zahvati kojima će se korigovati nedostaci i neuravnoteženost u industriji šećera Srbije'. Još žešće upozorenje stiglo je juna 2002. na adresu potpredsednika Savezne vlade Miroljuba Labusa od strane predstavnika 'Agrane', jednog od najznačajnijih proizvođača šećera u centralnoj Evropi. 'U strahu smo da lokalna industrija nema šanse da preživi ukoliko se i dalje nastavi sa uvozom po nefer cenama koje su niže od proizvođačkih', piše u pismu Labusu.
Nakon upozorenja EU, prva kontrola Evropske kancelarije za suzbijanje prevara OLAF iz novembra 2002. konstatovala je velike nepravilnosti i mogućnost prevara. Kontrolom uvoza i izvoza šećera kompanije 'MK komerc', OLAF je utvrdio da je uz svaku deklaraciju bio priložen atest da se radi o domaćem šećeru, a da nije izvršena nijedna provera autentičnosti takvog atesta. Prilikom kontrole 'MK komerc' je odbio zahtev delegacije da stavi na uvid liste kupaca, piše u izveštaju Saveta uz konstataciju da se prodaja 'MK komerca' često odvija preko posredničke firme 'Uniontrejd' sa sedištem u Tortoli na Britanskim Devičanskim Ostrvima.
Nakon ove kontrole, visoki komesar Evropske komisije Kris Paten, u pismu upućenom Labusu i ministrima Goranu Pitiću i Miroslavu Ivaniševiću, konstatuje da carinske službe u SCG nisu u poziciji da poštuju i primenjuju pravila o poreklu robe, te da trgovina šećera sa SCG postaje predmet sve veće zabrinutosti EU. Ubrzo nakon toga, 22. maja 2003, Paten pismom obaveštava Čedomira Jovanovića i ministre Pitića i Dragana Veselinova da se Srbiji ukidaju preferencijali za izvoz šećera na tri meseca. Do uvođenja sankcija, stav je Saveta, ne bi došlo 'da je Vlada, preko nadležnih ministarstava, obezbedila da se izvozi šećer iz naših šećerana, proizveden u tim šećeranama i sa valjanom proizvođačkom dokumentacijom i deklaracijom'.
Uvođenjem sankcija za izvoz šećera iz SCG u EU, konstatuje se u izveštaju, 'načinjena je velika materijalna i moralna šteta čije su posledice ogromne i dugoročne'. Zbog toga Savet predlaže da Vlada formira radno telo sa zadatkom da u roku od tri meseca predloži mere za otklanjanje ovih nedostataka i prepreka u proizvodnji šećerne repe i šećera i u izvozu šećera, a da nakon njihovog usvajanja u periodu ne kraćem od dve godine prati njihovo sprovođenje. U radu tog tela, zaključak je Saveta, treba da učestvuju predstavnici Evropske komisije, OEBS, te proizvođača i izvoznika šećera. Tanja Nikolić Đaković, Branislav Krivokapić Za Kostića cena tri evra, za Amerikance 2,5 miliona
Dok pišemo ovaj izveštaj od kupovine šećerane u Kovinu odustaje američka kompanija 'Šefer' iz Luizijane koja ima razvijen biznis sa šećerom u više od 50 zemalja, piše u delu izveštaja Saveta u čijem nastavku se citira izjava potredsednika 'Šefera' Mileta Nedeljkovića koji govori o razlozima odustajanja od kupovine fabrike u Kovinu uprkos zaključku da je ona za 'Šefer' strateški najpovoljnija.
- Odustali smo jer je država za šećeranu u Kovinu, koja već tri godine ne radi, tražila početnu cenu od 2,5 miliona evra, dok je za tri šećerane, koje nikad nisu prekidale proizvodnju, prihvatila simboličnu cenu od ukupno devet evra - kaže Nedeljković, a Savet konstatuje da se 'simbolična cena' koju on pominje odnosi na ponudu 'MK komerca' za kupovinu tri šećerane za po tri evra. Barać pita Vladu Srbije Ko je izdavao lažne potvrde?
Savet za borbu protiv korupcije uputio je izveštaj o šećeru premijeru Zoranu Živkoviću, ministrima Goranu Pitiću, Božidaru Đeliću i Aleksandru Vlahoviću, i zatražio da u toku iduće nedelje učestvuju na sednici Saveta kako bi razmotrili predlog mera vezanih za izvoz šećera.
- Zatražićemo da Vlada ponovo razmotri izveštaje o izvozu šećera koje je dobila od nadležnih ministarstava i da se na osnovu njih tačno utvrdi ko je kršio zakon, ko je švercovao šećer, ko je na taj način ugrozio javni interes, kako je švercovan šećer, ko je izdavao lažne potvrde o domaćem poreklu šećera, ko je omogućio da hiljade tona šlepera na crno uđe u državu, ko je sve u tom lancu odgovoran. Vlada treba da sačini novi izveštaj koji će imati te podatke i predviđene mere, sa tačno određenim rokom za sprovođenje kako bi Srbija zaštitila svoj interes u ovom sektoru i dovela do ukidanja sankcija. Na potezu je Vlada, ali pre svega, opet tužilaštvo, pravosuđe - kaže za 'Blic' Verica Barać, predsednik Saveta za borbu protiv korupcije.
Baraćeva je rekla da posle svega što se desilo Vlada treba da objektivno sagleda šta i koliko hoće i šta može da uradi za efikasnu borbu protiv centara moći koji korupcijom uspevaju da razore javni interes.
- Ne želimo da prećutkujemo mesta gde vidimo da ima elemenata korupcije. Istovremeno, sasvim nam je jasno da Vlada nije odgovorna što je stupila na vlast kao prva demokratska vlada u zemlji koja je deceniju razarana pljačkom i ratovima. Na njoj je samo da u tim veoma teškim uslovima napravi mere koje može da sprovede, a koje su dovoljno energične da korupciju svedu na meru koju imaju i druge zemlje - kaže Barać.
Sudstvo nije moglo da pređe put koji smo očekivali, ocenjuje Baraćeva i naglašava da je put do nezavisnog sudstva veoma težak. Savet tu, kako kaže, samo ukazuje na korupciju u određenim oblastima.
- Mi smo vladino telo i njoj pomažemo da se bori protiv korupcije, ali umesto da nas tako doživljavaju, da energično reaguju po našim preporukama, vide nas kao stalne kritičare, kao smetnju - kaže Baraćeva.
Ovome u prilog ide i činjenica, ponavlja Baraćeva, da uprkos obećanju da je za rad Saveta Ministarstvo finansija odobrilo 30 miliona dinara, Savetu i nakon godinu dana ta sredstva nisu dostupna.
