Izvor: Politika, 15.Maj.2010, 13:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlada je opredeljena za reforme
U Zagrebu se danas održava drugi, završni dan godišnje Skupština Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), kojoj prisustvuju predsednik i potpredsednik Vlade Srbije, Mirko Cvetković i Božidar Ðelić, kao i ministarka finansija Diana Dragutinović.
Ministarka Dragutinović izjavila je, na predstavljanju Srbije pod nazivom „Novi srpski model rasta - nove prilike za investicije”, da je vlada Srbije postigla dogovor o pravcu poreske reforme kojom će se preći sa oporezivanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << proizvodnje na oporezivanje potrošnje.
„Sadržaj te reforme još nije dogovoren, ali neće biti povećanja stope poreza na dodatu vrednost (PDV) koja sada iznosi 18 odsto, već će se tom reformom smanjiti broj proizvoda koji su oporezovani nižom stopom PDV od osam odsto”, rekla je ministarka Dragutinović u okviru godišnje skupštine EBRD.
„Proizvodi oporezovani nižom stopom čine oko 40 odsto, a normalno je da čine deset do 15 odsto ukupnog broja proizvoda”, kazala je Dragutinović, koja nije najavila na koje će se proizvode plaćati viša stopa poreza.
Podsetivši da je stopa PDV u Srbiji jedna od najnižih u regionu, ministarka je naglasila da se poreskom reformom neće doći do gubitka prihoda i ukazala da je ona neophoda za prelazak na novi model ekonomskog rasta koji se zasniva na izvozu.
U tom smislu pomaže i deprecijacija dinara jer da doprinese većem izvozu, rekla je ministarka.
Dragutinović je izjavila i da se Vlada „ozbiljno opredelila za reforme i stvaranje povoljnog okruženja za investicije”, kao i da vodi odgovornu fiskalnu politiku.
„Vreme je da se Srbija stavi na svetsku mapu zemalja povoljnih za investiranje”, rekla je ministarka finansija.
Finansijske mogućnosti i potencijale Srbije za investiranje pred velikim brojem učesnika skupštine EBRD predstavili su ministarka Dragutinović, državni sekretar u ministarstvu ekonomije Dragijana Radonjić Petrović, Hildegard Gacek, direktorka EBRD za Srbiju i predstavnici banaka i privrede.
Dragutinovićeva je ocenila da situacija u Grčkoj ne može biti pretnja za procese u Srbiji, jer je budžetski deficit četiri odsto a javni dug 30 odsto.
I ona i Dragijana Radonjić Petrović govorile su o merama, pre svega smanjenju poreskih stopa i ubrzavanja pokretanja preduzeća koje Srbije preduzima kako bi privukla što više investitora.
„Naša komparativna prednost su niske poreske stope, a fiskalna politika je u poređenju s drugim zemljama odgovorna”, rekla je Dragutinovićeva i dodala da je „pomogla i deprecijacija dinara, jer slabija valuta može da doprinese većem izvozu”.
„Nakon deprecijacije, dobili smo jeftinu radnu snagu, što je jedna od naših komparativnih prednosti”, rekla je Dragutinović i najavila da će se za pola godine ili godinu pokazati kakav je napredak Srbija u stanju da napravi.
Ona je u izjavi za Tanjug nakon predstavljanja Srbije, izrazila zadovoljstvo pohvalama koje je poslovnom okruženju u Srbiji izrekla Ljerka Puljić, direktorka „Agrokora”, jednog od najvećih investitora u Srbiji, koja je pohvalila radnike u Srbiji kao odlične i istakla dobre odnose sa sindikatima.
„To su bile lepe reči jer mi treba da negujemo investitore, ali ne da investicije idu u nerazmenjiva dobra nego u razmenjiva. Upravo takva je i investicija Agrokora”, rekla je Dragutinovićeva.
Ona je izrazila zadovoljstvo i brojem zainteresovanih kojih je bilo znatno više nego lane.
Na predstavljanju su govorili i Ivica Smolić iz Komercijalne banke i Aleksandar Smiljanić iz kompanije „Forma ideale” iz Kragujevca.
Glavna tema godišnje skupštine EBRD je privredni oporavak posle krize, a na dvodnevnom zasedanju učestvuju 63 delegacije-članica sa preko 2.000 državnih zvaničnika, bankara, privrednika i investitora.
Akcionari Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) odlučili su sinoć da povećaju kapital te banke za 50 odsto i time otvore put povećanju investicija EBRD u sledećih pet godina, budući da region centralne i istočne Evrope izlazi iz najdublje recesije od pada komunizma, navedeno je u saopštenju te finanasijske institucije dostavljenom Tanjugu.
Bord guvernera EBRD odobrio je to povećanje kapitala u kontekstu opšteg odobrenja strategije te banke za period 2011-2015.
Kapital će biti povećan na 30 milijardi evra, sa 20 milijardi evra, što će omogućiti EBRD da u periodu od 2010. do 2012. godišnje investira po devet milijardi evra i po 8,5 milijardi evra u svakoj od naredne tri godine.
Ta banka je investirala rekordnih osam milijardi evra u 2009.
EBRD, na osnovu tih odluka, očekuje da investira više od 50 milijardi evra od 2010. do kraja 2015, što je više od ukupne količine koju je investirala od početka svog rada 1991. godine.
Ako se uključe i investicije komercijalnih i drugih partnera EBRD, ukupan obim ulaganja u region bi u tom periodu mogao dostići 150 milijardi evra, navedeno je u saopštenju.
Predsednik EBRD Tomas Mirov je povodom ovog povećanja kapitala izjavio da strategija te banke za sledećih pet godina predviđa nastavak velike tražnje investicija EBRD, s obzirom da se očekuje da u doglednoj budućnosti ostali izvori finansiranja ostanu znatno ispod pretkriznih nivoa.
Tanjug
[objavljeno: 15/05/2010]
