Izvor: Blic, 04.Okt.2009, 01:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlada čini sve da ništa ne promeni
U pokušajima da smanji deficit i ispuni uslove MMF-a Vlada Srbije se očajnički trudi da u svojim redovima ništa ne promeni. Prvi ešaloni birokratije ostaće, kako se najavljuje, netaknuti. Najavljeni otkazi za 14.000 činovnika jesu neophodni, ali činjenica da vladajuća koalicija ne planira da redukuje sopstvene redove ostavlja ukus prevare. Kako stvari za sada stoje, ostaće netaknuto 26 ministarskih kabineta zajedno sa kolonama partijskih kadrova, savetnika, pomoćnika, sekretara... u >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << njima.
- Na meti će biti oni koji nemaju političku zaleđinu, ma koliko se svi upirali u pozivanju na kriterijume. Kada je reč o samoj Vladi, ona da je htela, do sada bi redukovala broj ministarstava i zaposlenih u njima. Na jednoj strani se preti otkazima (s pravom), a na drugoj strani neke stranke stvaraju monstrum-parastrukturu statističkih regiona bez ikakvog sadržaja i smisla. Ovakvo ponašanje je posledica suštinskog odsustva želje da se smanji javna administracija i moć partija nad građanima - kaže Aleksandar Stevanović ekonomista Centra za slobodno tržište, koji potez Vlade da otpusti samo najniže činovnike vidi kao ambivalentan, neiskren i za građane uvredljiv.
Na državnim jaslama u ovom trenutku nalazi se više od 500.000 zaposlenih. I niko ne spori da bi taj broj realno morao biti manji. Ali, osim što Srbija broji glomaznu činovničku administraciju, ona zakonodavna nam je još problematičnija.
Armija činovnika
Zapravo, kako je nedavno za naš list rekao Dragoljub Kavran, stručnjak za državnu upravu i specijalni tehnički savetnik generalnog sekretara UN, u svetu ne postoji moderna država sa približnim brojem stanovnika kao naša, a da raspolaže tolikom armijom ministarstava, tolikim parlamentom i svim propratnim osobljem ove dve najvažnije državne institucije.
A upravo će te najveće trošadžije državnog novca, koje raspolažu i najvećom moći i kojima je mogućnost za korupciju najdostupnija, ostati netaknuti. I dalje ćemo imati 26 ministara, iako bi i upola manje bilo sasvim dovoljno našim potrebama. I dalje će svaki ministar imati i do 15 pomoćnika, tri do šest državnih sekretara i još po tri specijalna savetnika.
Isto tako, i dalje će Skupština brojati 250 poslanika, koliko nema nigde u regionu.
Upravo u tim institucijama sede partijski kadrovi.
A da Vlada ne planira da pročešlja i svoje redove, potvrdio je pre neki dan i ministar Rasim Ljajić. Kako je upozorio, za sada još ne postoji politički dogovor o smanjenju broja zaposlenih u ministarstvima, a poseta MMF-a očekuje nas za manje od tri nedelje. I dok svaka stranka sa imalo ucenjivačke moći brani fotelje svojih kadrova, Ministarstvo za državnu upravu je procenilo da bi samo iz ministarstava trebalo da ode oko 2.000 zaposlenih.
Otkazi za prosvetu i zdravstvo
Sa pitanjem zašto pričaju o otkazima za činovnike, a u njihovim kabinetima i dalje sede nepotrebni kadrovi, obratili smo se Ministarstvu ekonomije i Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, koji su nadležni za projekat redukcije administracije. Dok je odgovor ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milana Markovića izostao, u ime ministra Dinkića stigao nam je odgovor Nikole Papka, njegovog savetnika. Kako je rekao, ovo ministarstvo već je krenulo sa uštedama. To praktično znači da ministar Dinkić sada više nema ukupno 27 državnih sekretara, pomoćnika i savetnika iza sebe, već 18.
- Svako treba svojim primerom da pokaže da je zaista spreman na štednju. Rukovođen tim principom, ministar Dinkić je smanjio broj savetnika sa šest na tri, broj pomoćnika ministra sa 15 na 11, a do kraja godine će još dodatno smanjiti i taj broj kroz novu sistematizaciju. Takođe, smanjio je i broj državnih sekretara sa šest na četiri. Nakon donošenja Zakona o potrebnom broju zaposlenih u republičkoj administraciji, koji će se sledeće nedelje naći pred Vladom, biće sprovedeno dodatno smanjenje činovnika u Ministarstvu ekonomije, kao i u pratećim agencijama i institucijama. Ipak, imajte na umu da je Ministarstvo ekonomije jedno od najvećih ministarstava - rekao je Papak.
Ekonomista Miroslav Zdravković ističe da će način na koji planiraju da sprovedu reorganizaciju administracije biti kontraproduktivan. Na listi za odstrel, smatra on, naći će se pre svega zaposleni u sektorima zdravstva, prosvete i javne uprave, a tu se često radi o sirotinji. Takav film već je gledan u Srbiji prilikom prethodnog aranžmana sa MMF-om, 2005. godine, kada je otpušteno 13.000 državnih službenika.
Uštede izostaju
- Smanjenje izazvano dogovorom sa MMF-om trajalo je sve dok im nismo okrenuli leđa i vratili se staroj praksi. Zato umesto 404.000 činovnika iz te 2005, danas plaćamo više od pola miliona. A da je nakon 2000. godine izvršena reforma javnog sektora, danas bi u Srbiji u njemu radilo oko 300.000 ljudi - kaže Zdravković i dodaje da najavljeno smanjivanje broja zaposlenih za 10 odsto neće rešiti taj političko-ekonomski problem.
Ni 2005. godine nije došlo do ozbiljnijih ušteda, pa neće ni sada, složni su naši sagovornici.
- Prevremeno penzionisanje ili otpuštanje ljudi koji će dve-tri godine primati pomoć za nezaposlene, a potom otići u penziju nije mera koja će smanjiti troškove države. Otpuštanje bespotrebnih činovnika na izmišljenim radnim mestima je tek vrh ledenog brega, rezultata neće biti ako se ne dotaknu istinski uzroci slabosti javnog sektora - neprimereno visoke penzije, neefikasan i skup zdravstveni sistem, potpuno nefunkcionalno i trošadžijsko obrazovanje i partijama podređeni sektor javnih preduzeća. Međutim, kada bi se sve to uradilo, ko bi hteo u politiku - pita se Stevanović.
Šuković: Mora se krenuti od vrha
- Ne može se sa jedne strane davati privilegije partijski podobnima, a sa druge otpuštati najsiromašniji kadrovi administracije. Mora se krenuti sa vrha, a na vrhu sedi nenormalan broj ministara i još nenormalniji broj njihovih pomoćnika, savetnika i sekretara. Umesto da njih otpuštaju, neki dan su dali oglas da primaju veliki broj upravo tih kadrova, između ostalog u Ministarstvu za NIP. Vrhunac je to što uslovi za ta radna mesta smešni, pa se negde traži ili pravni ili medicinski fakultet za isto radno mesto, a negde fakultetsa diploma nije ni potrebna. Kako onda od njih da očekujemo da unaprede administraciju. Nije dovoljno samo smanjiti broj službenika, već ih učiniti efikasnijima i dobro ih platiti – kaže ekonomista Danilo Šuković, član Saveta za borbu protiv korupcije koji ovakvo ponašanje vlade ocenjuje kao nemoralno i neprinicipijelno.
