Izvor: RTS, 23.Nov.2010, 17:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlada će sprečiti poskupljenje hrane
Na sastanku premijera sa resornim ministrima i guvernerom dogovoreno da se donese paket mera koji će stabilizovati cene hrane u narednoj godini. Država bi trebalo ubuduće da kupuje pojedine proizvode u periodima niskih cena, a da ih po toj ceni prodaje kada na tržištu poskupe.
Vlada Srbije utvrdiće mere i mehanizme kojima će se stabilizovati stanje na tržištu poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, kako bi se sprečio nepravdan rast cena hrane koji ima najveći uticaj >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << na inflaciju.
Na sastanku premijera Mirka Cvetkovića sa guvernerom Narodne banke Srbije Dejanom Šoškićem i ministrima za trgovinu i poljoprivredu, Slobodanom Milosavljevićem i Sašom Draginom, predloženo je preispitavanje postojećeg sistema robnih rezervi i efikasnija primena antimonopolskih propisa u proizvodnji, prometu i prodaji hrane.
U planu Vlade je sprečavanje poskupljenja hrane subvencijama agraru, navodi se u saopštenju iz Vlade.
Država bi trebalo ubuduće, kako je dogovoreno, da kupovinom pojedinih proizvoda u periodima niskih cena i njihovom prodajom kada su te cene na tržištu visoke, doprinese stabilizaciji cena hrane.
Rast cena u Srbiji u ovoj godini je, prema oceni Narodne banke Srbije, najviše izazvan porastom cena prehrambenih proizvoda, koje se u Srbiji češće menjaju nego u okruženju.
Cena hrane puni potrošačku korpu
Ekonomski savetnik premijera Jurij Bajec ističe da je ogromno učešće cena hrane u potrošačkoj korpi, odnosno u smanjenim novčanicima stanovništva i da se veoma veliki procentat troši na hranu.
"Kod većine tih proizvoda, elastičnost tražnje je mala, proizviodi moraju da se kupuju i u tom smislu, plaćaju se visoke cene", rekao je Bajec.
Prema njegovim rečima, jedan od najvažnijih zaključaka jeste da se preispita funkcionisanje robnih rezervi.
U formiranju potrošačkih cena, kojima se u Srbiji meri inflacija, cene hrane i pića imaju učešće od 37 odsto, a to je roba na koju se troši najveći deo kućnog budžeta.
U Rumuniji je to učešće 32,6 odsto, u Hrvatskoj 25,1, Mađarskoj 17, Sloveniji 14,6, a prosek u zemljama Evropske unije je 14,2 odsto.
