Izvor: Southeast European Times, 05.Jan.2013, 15:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlada će podstaći nauku i istraživanja u BiH
Veći deo naučnog razvoja u regionu finansiraju strani izvori, mada je cilj novih strateških planova zemalja da se podstaknu istraživanja i da se talenat zadrži kod kuće.
05/01/2013
Anes Alić za Southeast European Times iz Sarajeva -- 5.1.2013.
Bosna i Hercegovina (BiH) povećava podršku naučnim istraživanjima u pokušaju da unapredi sumoran rejting iz studije Svetske banke.
Svetska banka je stavila BiH na 113. od ukupno 114. mesta u studiji >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << o finansijskoj podršci zemalja naučnim istraživanjima i napretku. Skoro sva finansijska sredstva za to dolaze iz inostranstva, što navodi mlade intelektualce da migriraju. Samo je Gambija niže rangirana u izveštaju za 2010. godinu.
Ministar obrazovanja, nauke i omladine Kantona Sarajevo i bivši šef laboratorije za forenzičku genetiku u FBiH Damir Marijanović izjavio je za SETimes da je cilj vlade da reši raskorak u saradnji između istraživanja i industrije.
„Ne postoji saradnja između istraživanja i industrije, a istraživačke institucije imaju nedovoljnu infrastrukturu. Glavni problem je to što naučne institucije zavise od budžetskih sredstava, a klima je takva da je važnije imati dobre političke veze nego dobru naučnu biografiju“, rekao je on.
Vlada BiH je uspostavila nacionalni savet za nauku prošle godine i objavila desetogodišnji plan naučnog razvoja.
Planom se poziva da skoro polovina sredstava koja su izdvojena budžetom bude namenjena prirodnim i tehničkim naukama, 30 odsto medicinskim i biomedicinskim naukama, a 20 odsto društvenim i humanističkim naukama.
Trenutno se u BiH izdvajaju sredstva iz budžeta za pokrivanje troškova doktorskih disertacija, što je podstaklo kritike da vlada zapravo finansira studente čiji je cilj da napuste zemlju.
„Prema našoj studiji, dve trećine obrazovanih mladih ljudi želi da ode iz zemlje trajno ili na duži period“, rekao je koordinator projekta na Institutu za razvoj mladih Rusmir Pobrić u izjavi zaSETimes.
Osnivanje saveta je takođe reakcija na nepostojanje ministarstva nauke i tehnologije na državnom nivou. Trenutno dva entiteta u zemlji imaju nadležnost nad naučnim razvojem -- i finansiraju ga.
Nadležnost u FBiH dodatno je podeljena između 10 kantona tog entiteta.
Zvaničnici su rekli da je naučnom strategijom BiH predviđeno da svaki entitet izdvoji 55 miliona evra za taj sektor od početka 2012. godine, a ta suma će se konstantno povećavati.
Iako su bile potrebne dve godine da se napravi strateški plan, njegova implementacija je naišla na prepreku. U trenutku kada je strategija usvojena već je bilo prekasno da se uvrsti u budžet za 2012, a vladina finansijska sredstva za 2013. nisu dovoljna za ispunjenje tog cilja, kažu zvaničnici.
Nepostojanje finansijske podrške nauci i istraživanjima nije neuobičajeno u regionu, ali i druge zemlje pokušavaju da koriguju taj problem.
Srbija izdvaja 0,3 odsto svog godišnjeg BDP-a za naučna istraživanja, a nedavno je usvojila obećavajuću strategiju naučnog razvoja, mada napretka na polju implementacije nema.
Makedonija takođe pravi nacionalnu strategiju za nauku i istraživanja za naredne tri godine. Većina istraživanja i razvoja u Makedoniji obavlja se u saradnji sa stranim univerzitetima.
Rumunski naučnici takođe se žale na nedovoljno finansiranje, uprkos pristupu velikim sredstvima EU i pokazanom interesovanju naučne zajednice da ih koristi. Rumunija ima 103 istraživačka instituta i 30.000 naučnika koji objavljuju otprilike 10.000 radova godišnje, ali je doprinos tog sektora BDP-u samo 0,4 odsto.
Biljana Lajmanovska iz Skoplja, Igor Jovanović iz Beograda i Gabrijel Petresku iz Bukurešta doprineli su ovom izveštaju.
Nastavak na Southeast European Times...
