Izvor: Blic, 19.Jun.2010, 10:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlada: Privrednici su dali samo spisak lepih želja
Predložene mere grupe privrednika i ekonomista samo su spisak lepih želja, bez konkretnih rešenja kako da se one i sprovedu, reakcija je iz Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, na predloge poslate predsedniku, premijeru i kandidatu za guvernera. Sličnog je mišljenja i premijer Mirko Cvetković koji kaže da su u dokumentu na pet-šest strana, dati globalni stavovi, ističući „da će Vlada kada bude pravila svoj koncept, on biti daleko ozbiljniji i zasnovaniji na mnogo više analitike”.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
- Spremni smo da razgovaramo sa privrednicima, ali nismo dobili nijedan konkretan predlog od nih. Iz onoga što se vidi, to je spisak lepih želja, oko kojeg se svi slažemo, međutim niko od njih ne nudi ni jedno rešenje. Naravno da treba da se poveća zaposlenost, i naravno, da dinar treba da bude stabilan, kao i da se poveća izvoz. Ali, kako to sprovesti? To su ljudi iz prakse koji sigurno imaju neko rešenje, a očekivali smo da ćemo ga čuti – kažu za „Blic” u Ministarstvu ekonomije, uz opasku da su „njihova vrata uvek otvorena za privrednike”.
Ekonomski stavovi, koje je u svom predlogu iznela grupa privrednika i ekonomista, kako je juče rekao premijer Cvetković, su „manje-više prihvatljivi”. On najavljuje da će Vlada uključiti u te stavove u svoj koncept i strategiju, „u meri u kojoj oceni da u njima ima dobrih ideja”.
- Na prvi pogled mi se čini da u fundamentu tu nema bitnih razlika, jer oni isto kao osnovne mere predviđaju izgradnju infrastrukture i promenu koncepta privrede - kaže Cvetković.
Komentarišući za „Blic” predloge privrednika Oliver Dulić, ministar životne sredine i prostornog planiranja, kaže da su od samog početka predani reformama pojednostavljenju administrativnih procedura.
- Sve mere koje donosimo su posvećene oporavku građevinskog sektora, podizanju reciklažne industrije, rastu ekonomije i zapošljavanju – naglašava Dulić.
Sličnog mišljenja je i Verica Kalanović, ministarka za Nacionalni investicioni plan, koja „podržava sve napore da Srbija krene na bolje, pa tako želi i da shvati i obraćanje značajnih privrednika najznačajnijim ličnostima i institucijama naše zemlje”.
- Moram međutim, da konstatujem da je ova Vlada od formiranja, izgradnju infrastrukture odredila ne samo kao prirotet nego i kao nacionalni interes, pa tu ne vidim nikakvu novost. Za razliku od ovog dopisa rad Vlade i Ministarstva za NIP podrzumeva ne samo iznošenje željenih pravaca, već i konkretne planove, projekte i obezbeđivanje uslova za njihovu realizaciju – kaže Kalanović za „Blic”.
Predstavnici Poslovnog kluba „Privrednik”, Udruženja korporativnih direktora i Saveza ekonomista Srbije predložili su mere za prevazilaženje negativnih posledica ekonomske krize i upozorili da će Srbija morati što pre da se pozicionira u novoj ekonomskoj realnosti, posle izlaska iz krize. Branislav Grujić, Toplica Spasojević i Dragan Đuričin naglasili su da je reč o dobronamernim savetima i ponudili su pomoć.
Svaki predlog bez obzira da li je pojedinačni ili grupni, kako ukazuje Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije za „Blic”, kada su određeni resori u pitanju, mogu da doprinesu poboljšanju privrednog ambijenta. Vlada, po njemu ima sluha da čuje sugestije koje privrednici predlažu, kako bi se kriza lakše sprovela, a neke i da sprovede u praksi.
Na pitanje da li privrednici i dalje imaju redovne sastanke sa premijerom Mirkom Cvetkovićem, Bugarin kaže da poslednjih tri meseca nisu imali susrete sa predsednikom Vlade.
Grujić: Mere možemo i da razradimo
- Svoj cilj ovim dokumentom smo postigli, da pobedimo više prepucavanja i da pokažemo da želimo da pokrenemo Srbiju – kaže za „Blic”, dan posle javnog objavljivanja predloga Branislav
Grujić, predsednik Poslovnog kluba „Privrednik”.
Komentarišući da nadležnima ti predlozi više izgledaju kao spisak želja privrednika, bez ponude preciznih rešenja, naš sagovornik kaže da je „njihova namera bila da opišu situaciju i predlože nekoliko defanzivinih mera”. Ne krije da se razmišljalo da predlozi budu dublji, ali se shvatilo da bi se tada ušlo u domen „bacanja izazova Vladi”, a što nije bila namera.
- Ovo je inicijalni tekst. Ukoliko bilo ko pokaže interes, mi ćemo organizovati sastanak sa privrednicima i ući u konkretne razrade mera. Zapravo, želimo da pokažemo da je moguće za nekoliko meseci napraviti pet koraka u svakom segmentu, i tako iz kvartala u kvartal pokrenuti se sa nulte tačke - kaže Grujić.
Naglašava da privrednici žele da pokrenu Srbiju, a Vladi je poslata poruka šta joj je činiti - „da gradi puteve i infrastrukturu, nađe partnere za energetiku i da da podsticaje agraru”.
Šta je predloženo, a šta urađeno
Predlog privrednika: Investicije u infrastrukturu (putevi, luke, kanali).
Šta je Vlada planirala i uradila: Najvažniji projekat u drumskom saobraćaju, koridor 10, kontinuirano kasni, s tim što su u toku radovi na dve veće deonice – Horgoš - Novi Sad i obilaznica oko Dimitrovgrada. Predstavljen je master plan saobraćaja u Srbiji, kojim je predviđeno da u održavanje i u nove projekte iz oblasti saobraćaja do 2027. bude uloženo oko 22,2 milijarde evra. Novac od prodaje „Telekoma” je predviđen takođe za izgradnju putne mreže.
Predlog privrednika: Investicije u mrežne tehnologije (energetiku i telekomunikacije).
Šta je Vlada planirala i uradila: U toku je proces prodaje dela državnog vlasništva u „Telekomu” s tim što je propao prvi tender za savetnika u privatizaciji.
Predlog privrednika: Investicije u prehrambenu industriju i selektivne delove poljoprivrede.
Šta je Vlada planirala i uradila: Od aprila je više od 2.700 registrovanih gazdinstava dobilo kratkoročne i dugoročne kredite koje subvencioniše Ministarstvo poljoprivrede ukupne vrednosti skoro 15 miliona evra. U agrarnom budžetu za regresiranje kamata izdvojeno je tri i po milijarde dinara.
Predlog privrednika: Stabilnost cena - kontrolisana inflacija.
Šta je NBS uradila: I po novom Zakonu o NBS predviđeno kao osnovni cilj centralne banke postizanje i održavanje stabilnosti cena. Inflacija se za sad kreće u okviru planirane godišnje.
Predlog privrednika: Stabilnost deviznog kursa.
Šta je NBS planirala i uradila:
Od početka krize u Srbiji od oktobra 2008. do danas domaća valuta je oslabila 35 odsto. Uprkos intervencijama centralne banke koje su od početka godine premašile milijardu evra (iz deviznih rezervi), dinar i dalje slabi u odnosu na evro.
Predlog privrednika: Smanjenje nezaposlenosti.
Šta je Vlada uradila: Broj nezaposlenih u Srbiji se od početka krize uvećao za nekoliko desetina hiljada ljudi. U ovoj godini 5.620 ljudi biće angažovano na javnim radovima, za njih opredeljeno 700 miliona dinara. Nacionalna služba za zapošljavanje odobrila je 355 projekata u oblastima socijalne i kulturne delatnosti, zaštite životne sredine i uređenja infrastrukture.
Predlog privrednika: Centar za regrutovanje i trening eksperata iz oblasti projektnog upravljanja.
Šta je Vlada uradila: Za sada nema ovakvog projekta na nivou Vlade.
Predlog privrednika: Program privlačenja međunarodnih kompanija da svoja sedišta lociraju u gradove Srbije.
Šta je urađeno: Može mnogo bolje. „Ikea” je već izabrala Srbiju kao svoj budući regionalni centar, ali o tome još pregovara sa Vladom.
Predlog privrednika: Završetak „giljotine propisa” primena mera Saveta za konkurentnost i primena predloga Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj.
Šta je urađeno: U poslednja dva meseca ubrzano je ukidanje nepotrebnih zakonskih i administrativnih procedura. Sprovedena je 51 preporuka Jedinice za sveobuhvatnu reformu propisa.
