Izvor: Politika, 28.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Viznerova omaška
Sada je jasno da više ništa nije jasno u vezi sa statusom Kosova, piše ovih dana nemački "Frankfurter rundšau". Ipak, američki izaslanik za pregovore o statusu Kosova Frenk Vizner u četvrtak je, posle razgovora sa kosovskim predsednikom Fatmirom Sejdijuom, rekao: "Insistiraćemo na nezavisnosti – izvinite – insistiraćemo na konačnom statusu do kraja godine".
Ova "jezička omaška" lako je objašnjiva. Najavivši u Prištini da se "nalazimo pred ostvarivanjem istorijske vizije koju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su ljudi na Kosovu čekali godinama", američki izaslanik je rekao da je pitanje statusa Kosova "unutrašnja i stvar međunarodne zajednice". Objasnio je da status Kosova "nije stvar suvereniteta Srbije, pošto je to izmenjeno još onda kada se Savet bezbednosti UN saglasio sa Rezolucijom 1244".
Ovog vikenda se u Srbiji građani izjašnjavaju o Ustavu u kom već u preambuli piše nešto sasvim drugo: da se suverenitet Srbije proteže i na Kosovu. S tim u vezi, treba reći da se ovih dana u američkoj štampi pridaje značaj i primedbi da o Ustavu neće moći da se izjasne kosovski Albanci "o čijoj se sudbini radi".
Međunarodni zvaničnici koji se danas bave statusom Kosova možda su zaboravili da su kosovski Albanci unazad dvadesetak godina uporno bojkotovali sve jugoslovenske i srpske izbore. Slobodan Milošević od decembra 1993. nije imao većinu u Skupštini Srbije. Treba biti fer i reći da su zapadni političari tada sa žaljenjem odgovarali na pritužbe lidera demokratske opozicije da kosovski Albanci, umesto da se bore za demokratiju u Srbiji, nastoje da razore državnu zajednicu. Bilo je to mnogo godina pre Račka i mnogo godina pre zločina na koje se kosovski Albanci sada pozivaju u svojim zahtevima za nezavisnošću.
Albanski bojkot izbora 1993. godine osujetio je šanse srpske opozicije da sruši Miloševića. Sa pravne tačke možda i stoji primedba da je Albancima trebalo omogućiti da glasaju. Ali u situaciji kada se ne zna tačan broj birača na Kosovu, bilo bi nemoguće održati pravno valjan referendum u celoj pokrajini. Time bi Srbija došla u apsurdnu situaciji da ne može da promeni ni Miloševićev ustav, na koji su i Albanci imali velike zamerke.
A još u decembru 1992. godine vršilac dužnosti državnog sekretara Lorens Iglberger tvrdio je da je Milošević ratni zločinac. Posle ga je Klintonova administracija, zbog Dejtonskog sporazuma, nazivala "garantom mira". Zatim je 1999. godine ponovo za Amerikance postao ratni zločinac. Ima neke gorke ironije u činjenici da zapadni zvaničnici danas na sličan način govore o Ramušu Haradinaju, bivšem premijeru Kosova i čoveku koji je pred Tribunalom optužen za zločine nad Srbima. "Frankfurter rundšau" objašnjava svojim čitaocima prekjuče da zapadni planovi za Kosovo zavise upravo od njega i njegove dobre volje. "Mir bi trebalo da garantuje jedan čovek – Ramuš Haradinaj, koji drži ekstremiste u šaci i kontroliše vladu", kaže diplomatski izvor nemačkog lista. Ovo je ona vrsta politike gde, zavisno od dnevnih političkih interesa i potreba, neko može da bude čas zločinac, čas dragocen partner. Razlike, doduše, ima: Milošević nikad nije nazivan "hrabrim čovekom", kako je nedavno u Beogradu pomoćnik američkog državnog sekretara Danijel Frid rekao za Haradinaja na osnovu toga što se ovaj dobrovoljno predao Hagu.
"Garant mira" Haradinaj će biti još najmanje tri meseca, koliko je dobijeno odobrenjem sudskog veća da se izmeni optužnica i odloži početak njegovog suđenja u Hagu.
Biljana Mitrinović
[objavljeno: 28/10/2006]
