Izvor: Blic, 12.Mar.2008, 14:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vizionar!

Danas se navršava pet godina od ubistva premijera Srbije i lidera Demokratske stranke Zorana Đinđića. Đinđić je ubijen u atentatu ispred sedišta Vlade Srbije, 12. marta 2003. godine.



Đinđić je bio prvi premijer Srbije posle pada režima Slobodana Miloševića 2000. godine i dolaska na vlast DOS-a. Vlada na čijem je čelu bio izabrana je 25. januara 2001. godine. Za vreme njegovog mandata otpočeo je proces demokratizacije društva i korenitih ekonomskih i >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << socijalnih reformi.

Đinđićeva vlada se snažno zalagala za saradnju sa Haškim tribunalom i za vreme te vlade uhapšeno je nekoliko haških optuženika, među kojima je i bivši predsednik SRJ Slobodan Milošević.

U obraćanju poslanicima u Skupštini Srbije 25. januara 2001. godine, po izboru članova njegovog kabineta, Đinđić je poručio da nova vlada želi da od Srbije napravi „demokratsku civilizaciju, odnosno da uspostavi osnovne demokratske temelje" države.

Đinđić je probleme Kosova i juga Srbije video i prihvatao kao „nasleđene", one koje je napravila prethodna vlast koja kako je ocenio, „nije umela da probleme rešava političkim sredstvima".

„Prepustite nama našu šansu da probamo na naš način. Mi hoćemo novu politiku da drugim sredstvima rešimo probleme koje vi niste rešili. Od ekonomije do Kosova problemi su katastrofalni, ali ste ih vi napravili. Od ekonomije do Kosova, sve sami porazi", rekao je Đinđić, obraćajući se poslanicima Socijalističke partije Srbije i Srpske radikalne stranke koji su kritikovali program nove vlade.

„Želimo da pokušamo da uspostavimo vezu između Srbije i Kosova, odnosno Albanaca i Srbije, i da Srbija ima neki uticaj na Kosovu i da pokušamo da pojačamo taj uticaj", poručio je Đinđić.

Na primedbe da nije patriota, Đinđić je odgovarao oštro: „Za mene je patriotizam da moja deca ostanu da žive u mojoj zemlji, da govore maternji jezik, a da ne moraju da idu po belom svetu trbuhom za kruhom. Patriotizam je to da cene moju zemlju, da ja sa svojim pasošem mogu da idem ponosno preko bilo koje granice. Za taj patriotizam će se ova vlada zalagati i mi smo u ovom smislu velike patriote."

U prvom saopštenju posle ubistva premijera, Vlada Srbije je kao organizatore i počinioce atentata označila kriminalce iz takozvanog zemunskog klana, a kao kolovođe grupe identifikovala nekadašnjeg komandanta raspuštene Jedinice za specijalne operacije Milorada Ulemeka Legiju, kao i vođe „zemunaca" Dušana Spasojevića Šiptara i Mileta Lukovića Kuma.

Đinđić je sahranjen 15. marta u Aleji zaslužnih građana, uz prisustvo više od 70 stranih državnih delegacija. U pogrebnoj povorci na ulicama Beograda bilo je više stotina hiljada građana.

U policijskoj akciji „Sablja" 25. marta uhapšen je atentator na premijera, bivši pomoćnik komandanta JSO Zvezdan Jovanović Zveki, njegovi pomagači i još nekoliko pripadnika JSO.

Milorad Ulemek-Legija predao se srpskim vlastima 2. maja 2004. godine, nedugo posle izbora Vojislava Koštunice za premijera, posle 14 meseci skrivanja.

Optuženi za ubistvo premijera Đinđića su 23. maja 2007. oglašeni krivim i prvostepenom presudom osuđeni na ukupno 378 godina zatvora.

sutra: Zoran Đinđić o Kosovu i Evropskoj uniji

Nastavak na Blic...