Izvor: Blic, 13.Sep.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vitamin C topi masnoće
Vitamin C ili askorbinska kiselina deluje na pet mesta u telu. On podstiče metabolizam i sagorevanje masti i tako doprinosi da se oslobodite viška kilograma. Međutim, da bi njegovo dejstvo bilo optimalno, potrebno je da ga preko hrane unosite svaka četiri sata.
Kako deluje
Stručnjaci Univerziteta u Arizoni otkrili su da vitamin C podstiče sagorevanje masti. Oni su sproveli istraživanje koje je pokazalo da se kod pacijenata koji su povećali unos >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ovog vitamina, poboljšalo i sagorevanje masti, i to za 33 odsto!
Lekari to tumače na različite načine, budući da vitamin C ima višestruku ulogu:
Podstiče metabolizam
Preko creva vitamin C dospeva u krv, a odatle u mitohondrije, koje pokreću 90 odsto energije potrebne za funkcionisanje organizma. U njima učestvuje u 15.000 metaboličkih procesa. Pre svega ima ulogu katalizatora, što znači da pokreće različite reakcije u telu, na primer, razmenu šećera i masti.
Učestvuje u stvaranju karnitina
Da bi mast uopšte dospela do mišićnih ćelija, neophodan nam je karnitin. To je belančevina koja se pomoću vitamina C stvara u jetri od aminokiselina metionina i lizina. Da bismo omogućili ovaj proces, svaka četiri sata treba da unesemo porciju belančevina u kombinaciji sa vitaminom C.
Učestvuje u stvaranju hormona rasta
I za stvaranje hormona rasta HGH neophodan nam je vitamin C.
Zahvaljujući hormonu rasta, u toku našeg sna se odigrava proces razgradnje masti iz masnih ćelija i njeno pretvaranje u energiju. Zbog toga se ujutru osećamo odmorno.
Stimuliše lučenje noradrenalina
U nadbubrežnim žlezdama vitamin C preuzima još jednu značajnu ulogu. Stimulišući lučenje noradrenalina, neurotransmitera koji prodire u mozak, krvni pritisak raste, a sa njim i naša budnost i koncentracija.
Poboljšava iskorišćavanje gvožđa
Pod uticajem vitamina C gvožđe u crevima poprima oblik koje telo lakše iskorišćava.
To se naročito odnosi na gvožđe biljnog porekla (npr. iz crnog hleba), jer ga organizam veoma teško apsorbuje. Zbog toga sa namirnicama od integralnih žitarica i mahunarkama uvek treba jesti i voće ili povrće bogato vitaminom C. Gvožđe poboljšava stvaranje krvi i transport kiseonika do ćelija, što je neophodno za sagorevanje masti.
Dnevne potrebe za vitaminom C
Nemačko društvo za ishranu dnevno preporučuje 100 miligrama vitamina C. Mnogi lekari i nutricionisti, međutim, smatraju da to nije dovoljno i savetuju da se dnevno unese i do 400 miligrama. Zbog štetnih uticaja iz okruženja, stresa i opasnih slobodnih radikala, organizmu je potrebno više vitamina C. Stara poslovica da od viška glava ne boli, u ovom slučaju zaista važi, jer je vitamin rastvorljiv u vodi i izbacuje se sa mokraćom. Organizam ne može da stvori rezerve vitamina C, pa je neophodno stalno unositi nove količine. Prema tome: uz svaki obrok unesite po jednu porciju vitamina C!
Kako da ga sačuvate
Vitamin C je veoma osetljiv. Tokom skladištenja, transporta i kuvanja gubi se i do 90 odsto njegovog dejstva.
Zato, ako ikako možete, kupujte i pripremajte sveže voće i povrće. Sezonsko voće i povrće je bogatije vitaminima jer su isporuka i vreme skladištenja kraći.
I u smrznutom
voću i povrću ima dosta vitamina C, jer se ono zamrzava odmah posle branja.
Povrće isecite na krupnije komade i dinstajte u malo vode.
Vodu u kojoj ste pripremali povrće koristite za prelive i sosove, jer i u njoj ima dosta vitamina.
Šta sve sadrži 100 miligrama vitamina C
60 g ribizli
kilogram banana
200 mg soka od pomorandže
3 kivija
70 grama paprike
600 grama krompira
Gde ga najviše ima
Brokoli 115 mg*
Šipak 1.250 mg
Ribizla 190 mg
Peršun 166 mg
Paprika 140 mg
Prokelj 112 mg
*količina u 100 grama
