Izvor: RTS, 18.Nov.2008, 21:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Visoki rizici projektovane inflacije
Dinar sutra najslabiji prema evru. Inflacija do kraja godine 9,7 odsto. Jelašić poručuje da država bude restriktivnija.
Dinar će sutra prema evru vredeti najmanje od početka godine, jer će zvanični srednji kurs Biti 86,8931 dinara za evro.
Srpska valuta će sutra prema evru oslabiti za 0,52 odsto, odnosno0,45 dinara prema evru, jer je današnji srednji kurs bio 86,4385 dinara za evro.
NBS je danas na međubankarskom deviznom tržištu prodala 50 miliona >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << evra da bi sprečila preveliku dnevnu oscilaciju kursa i doprinela usklađivanju odnosa ponude i tražnje.
Na osnovu prepodnevne trgovine formiran je indikativni kurs od 87,4425 dinara za evro, a poslednja trgovanja na međubankarskom tržištu odvijala su se po kursu od 86,39 dinara za evro.
U kriznim uslovima veoma važno da Vlada i Narodna banka donesu mere kako bi se ublažile posledice svetske finansijske krize, jer bi "u ovakvim uslovima bilo mnogo bolje da je država restriktivnija", rekao je guverner Radovan Jelašić.
Narodna banka je prinuđena da uvodi restriktivne mere, kao što je povećanje kamatnih stopa, jer kod nas, uz smanjenje privredne aktivnosti, postoji i inflatorni pritisak, rekao je Jelašić.
Podsetivši da kurs dinara određuje tržište, Jelašić je napomenuo da je domaća valuta stabilna uprkos psihološkim pritiscima proteklih dana i dodao da građani ne bi trebalo da budu "dileri deviza" i da stalno menjaju valutu jer je poslednjih nekoliko godina evro dostizao 85 ili 86 dinara pa se taj kurs spuštao.
Ukupna inflacija do kraja godine trebalo bi da bude 9,7 odsto, objavljeno je u Izveštaju Narodne banke Srbije.
Ta projekcija zasniva se na pretpostavkama bazne inflacije od 10,9 odsto, rasta regulisanih cena bez derivata nafte od 10,7 odsto, rasta cena poljoprivrednih proizvoda od 8,2 odsto i sniženja cena naftnih derivata od 0,3 odsto.
Kako navodi NBS, međugodišnja ukupna inflacija na kraju trećeg tromesečja bila je 9,9 odsto.
Međugodišnja bazna inflacija je u trećem tromesečju iznosila 10,2 odsto i do kraja godine će biti povećana na oko 10,9 odsto, što je znatno iznad gornje granice ciljanog raspona od tri do šest odsto.
Opadanje bazne inflacije očekuje se tek od drugog tromesečja naredne godine, a povratak u granice ciljanog raspona krajem te godine, navodi centralna banka.
Sa ovom projekcijom konzistentno je zadržavanje ili povećanje stepena restriktivnosti monetarne politike u kratkom roku. Rizici nove projekcije su visoki, i to pre svega naviše, zbog neizvesnosti u pogledu svetske finansijske krize.
Kanali kroz koje se može očekivati njen uticaj na inflaciju su brojni - devizni kurs, svetska i domaća tražnja, svetska inflacija i svetske cene primarnih proizvoda.
Delovanje svih tih faktora može znatno odstupati od pretpostavljenog u projekciji, zavisno od toga koliko će finansijska kriza biti duboka i koliko će trajati. Eventualna odstupanja neće se odraziti samo na projekciju inflacije već i na projektovani karakter monetarne politike, navela je NBS.
Prostor za popuštanje
Prostor za popuštanje monetarne politike najverovatnije će se ukazati u toku naredne godine, s obzirom na to da se dezinflatorni efekti pada domaće i svetske tražnje, pada svetske inflacije i cena primarnih proizvoda, očekuju u narednom periodu.
Ukoliko fiskalna politika bude restriktivna, po tom osnovu bi se mogao otvoriti dodatni prostor za ublažavanje monetarne politike.
U četvrtom tromesečju ove godine, prema projekciji centralne banke, stopa rasta bazne inflacije kretaće se oko 2,8 odsto.
Od poljoprivrednih proizvoda očekuje se rast cena od oko 20 odsto i njihov doprinos ukupnom rastu cena na malo od oko 0,6 procentnih poena. Kada je reč o regulisanim cenama, očekuje se da će se njihov rast kretati u rasponu od 1,2 do1,6 odsto.
Najveći rast očekuje se kod cena komunalno-stambenih usluga, pre svega zbog povećanja cena grejanja, kao i kod cena PTT usluga, usled povećanja telefonske pretplate za rezidencijalne korisnike.
U okviru regulisanih cena očekuje se i veći rast cena usluga društvene zaštite i nešto manji rast cena saobraćajnih usluga, dok se kod lekova očekuje sniženje cena.
Kod derivata nafte očekuje se pad cena, s obzirom na to da cena sirove nafte na svetskom tržištu i dalje beleži opadajući trend.
