Izvor: RTS, 05.Okt.2012, 20:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Visok dug, malo optimizma
Iako javni dug iznosi 60 odsto BDP-a, ekonomisti smatraju da zakonska granica od 45 odsto i dalje mora da se poštuje. Ipak, nisu optimistični u prognozama - smanjenje državnog duga ispod zakonske granice ne očekuju ni do 2020. godine.
Prilikom posete Beogradu Nobelovac Pol Krugman rekao je da javni dug od 60 odsto za Srbiju nije visok. Iapk, srpski ekonomisti saglasni su da bi u ovim uslovima dug morao biti niži. Ipak, smanjenje javnog duga ne očekuju uskoro.
Na >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << loše manire ne treba se navikavati, pa ni na javni dug koji je 15 odsto veći nego što je zakonom dozvoljeno - kažu ekonomisti.
Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta postavlja pitanje da li ima smisla držati tu granicu kada je ona nerealna.
"Teško ćemo do 2020. godine da spustimo javni dug ispod 45 odsto BDP-a, ja mislim da itekako ima smisla i da je to jedino fiskalno pravilo koje funkcioniše", kaže Vučković.
A dug će uskoro biti veći i bez novog zaduživanja - već 2014. godine restitucija će ga uvećati za pet odsto. Pre samo četiri godine država je dugovala upola manje, podseća ekonomista Milojko Arsić.
"Da li će doći do bankrota ili ne, zavisi od poverenja investitora, a to poverenje zavisi od toga kakvi su planivi vlade i od toga da li investitori veruju da će vlada sprovesti takve planove", kaže profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić.
Nije pogrešno ostaviti dugove budućim generacijama ako za uzvrat imaju šta da naslede, kaže viceguvernerka Diana Dragutinović.
"Deficit i javni dug ukoliko se koristi za prave stvari, a to jesu znanje, tehnologija, infrastruktura jeste u redu i dobra stvar", kaže Dragutinovićeva.
Za razliku od Nobelovca Krugmana, srpski ekonomisti, autori tekstova u časopisu Izazovi evropskih integracija, smatraju da je dinar potcenjen, a ne precenjen. Očekuju da će inflacija do kraja godine biti najmanje 12 odsto.
