Izvor: Politika, 16.Feb.2010, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Viši sud u Beogradu dobija nove sudije
Broj delilaca pravde u odnosu na broj predmeta nije dovoljan, pa će uskoro uslediti novi, dodatni izbor
Viši sud u Beogradu trebalo bi narednih meseci da dobije dvadesetak novih sudija s obzirom na to da sadašnjih 58, koliko ih ima, prema mišljenju vršioca funkcije predsednika ove pravosudne ustanove Dragoljuba Albijanića, nije dovoljno. U razgovoru za „Politiku”, vršilac funkcije predsednika Višeg suda kaže da smatra da njegovo mišljenje u pogledu neophodnosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << povećanja broja sudija dele i u Visokom savetu sudstva i u Ministarstvu pravde, kao i da je o tome već bilo razgovora.
S obzirom na broj predmeta da li je broj sudija koji trenutno rade u Višem sudu dovoljan?
Smatram da broj sudija u odnosu na broj predmeta u Višem sudu u Beogradu nije dovoljan, zbog čega očekujem reakciju Visokog saveta sudstva, odnosno da će uskoro uslediti novi izbor sudija. Izjave predsednice VSS Nate Mesarović, na sastanku, koji je pre desetak dana održan sa svim vršiocima funkcije predsednika sudova u Srbiji, ukazivale su na to. Sagledana je situacija u svim sudovima u Srbiji idošlo se do zaključka da je beogradski Viši sud najopterećeniji imajući u vidu odnos broja sudija i broj predmeta u radu.
Na koji način bi to moglo da se radi?
VSS u datom trenutku procenjuje da li zbog povećanog obima posla, u nekom sudu, treba povećati broj sudija i na osnovu te procene raspisuje konkurs za nove sudije konkretnog suda. Prvobitna procena bila je da je 58 sudija za beogradski Viši sud dovoljno. Međutim, raspoređivanje određenog broja sudija u Posebno odeljenje za borbu protiv organizovanog kriminala i Odeljenje za ratne zločine razlog je što projektovani broj sudija za Viši sud u Beogradu nije dovoljan. Zato očekujem da će VSS raspisati novi konkurs, čak postoje neke naznake i obećanja da će to biti urađeno u najkraćem mogućem roku. Ne mogu, međutim, da preciziram kada će se to i desiti. Nadležni prate situaciju i preko raznih izveštaja koje im dostavljamo gotovo svake sedmice. Znaju kakva je situacija i zato ne sumnjam u njihovu spremnost da urade sve kako bi olakšali rad Višem sudu.
Da li, ipak, kao predsednik suda možete da obećate onoliku brzinu u rešavanju predmeta, kakva je najavljena pre reforme?
Mogu da obećam da ću kao vršilac funkcije predsednika suda učiniti sve da u organizacionom smislu obezbedim takve uslove za rad u kojimaće sudije moći da rešavaju predmete u što kraćem roku. Nadam se da ću u tome imati podršku i Ministarstva pravde.U svakom slučaju, trenutna situacija je takva da smo sudijama u Palati pravde, u zgradama u Ustaničkoj i Timočkoj ulici, u kojima se nalaze naša odeljenja, obezbedili adekvatne uslove za rad, makar za početak. Sada svaki sudija ima svoju sudnicu i kabinet. Brzina rešavanja predmeta ne zavisi samo od sudija. Zavisi i od njihovog broja, određenih procesnih rešenja. U pripremi je potpuno novi zakonik o krivičnom postupku i, prema mojim saznanjima, on će biti gotov do kraja ove godine, a do polovine sledeće godine trebalo bi da stupi na snagu. Takođe, u pripremi je i novi zakonik o parničnom postupku. Tako da uz adekvatan broj sudija, iuz izmene procesnih zakona, možemo da postignemo toda se predmeti u Srbiji rešavaju zadovoljavajućom brzinom i na zadovoljavajući način.
Koje su, po vašem mišljenju, prednosti, a koje su mane reforme pravosuđa?
To je teško pitanje iz jednog prostog razloga, a to je što ćemo o konkretnim rezultatima moći da razgovaramo po isteku izvesnog vremena. Da li će to biti posle tri ili šest meseci, ili godinu dana – ne mogu da tvrdim. Reforma je tek počela i ima još mnogo posla. Nesporno je da je reforma morala da bude sprovedena. Međutim, s obzirom na to da sam ceo radni vek proveo u pravosuđu imao sam prilike da sagledam mnoge mane, ali i dobre strane onoga što se dešavalo pre uspostavljanja nove mreže sudova. Lično sam bio sklon postepenim promenama, jer je reforma pravosuđa jako obiman posao, međutim kada se reforma sprovodi na način na koji se to sada radi,mnogo togamorada se reši odjedanput.
Da li je reizborom, konačno, napravljena razlika između „dobrih” i „loših” sudija?
Mislim da kvalifikacija „dobre” i „loše” sudije nije dobra, s obzirom na to da je Visoki savet sudstva, prilikom izbora sudija, imao u vidu nekoliko kriterijuma. Ako neko nije imao zadovoljavajuće rezultate rada ne znači da je bio nedostojan i obrnuto. Neposrednih saznanja o konkretnim slučajevima, koji su objavljivani u medijima, nemam. Za neke kolege pretpostavljam šta je mogao da bude razlog da ne budu izabrane, a za pojedine i ne pretpostavljam. Osim onoga što je došlo iz Visokog saveta sudstva kao obrazloženje, drugih saznanja nemam. Da sam čuo razne priče – jesam, ali konkretnih podataka o tome nemam. To su podaci koje ima VSS i verujem da su ih njegov predsednik i članovi u potpunosti sagledali.
Kako ćete ubuduće brinuti o dostojnosti sudija s obzirom na sve ove priče koje su pratile poslednji reizbor?
Verujem da mi kolege neće dati povod za tako nešto, a ako i dođe do takvog slučaja reagovaću onako kako zakon predviđa. Pre preduzimanja bilo kakvih merau okviru mojih zakonskih ovlašćenja razgovarao bihsa konkretnim sudijom i pribavio informacije o eventualnom problemu. U svakom slučaju, konačnu odluku o tome donosi Visoki savet sudstva.
Miroslava Derikonjić
[objavljeno: 17/02/2010]
