Izvor: Blic, 22.Mar.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Više sahrana nego porođaja
BANJALUKA – U Republici Srpskoj prošle godine je, prema nezvaničnim rezultatima istrživanja, umrlo 14.500 ljudi ili 4.000 više nego što se rodilo beba. Domaći stručnjaci upozoravaju da 1,5 miliona KM koliko se izdvaja iz budžeta RS za podsticaj natalitetu nije dovoljno. Stopa stopa prirodnog priraštaja u RS je po prvi put minus tri promila.
Iako je za ovu godinu za podsticaj nataliteta izdvojeno značajno veća suma nego lane, demografi smatraju da bi Vlada RS u narednih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 15 godina trebalo da izdvoji 300 miliona KM kako bi se do 2020. godine dostigla tzv. nulta stopa nataliteta, odnosno izjednačio broj rođenih i umrlih.
„Prirodna depopulacija u RS u stalnom je porastu pa je neophodno preduzeti dugoročne sistemske mere u ovoj oblasti. Na osnovu iskustva iz razvijenih zemalja, tri su ključna elementa na kojima moramo da razvijamo populacionu politiku- zaštita zdravlja stanovništva, planiranje porodice i društveni položaj žene. To znači, regulisanje porodiljskog odsustva, naknada za nezaposlene majke u trudnoći i slično", kaže demograf Stevo Pašalić.
On tvrdi da je jedna od najdirektnijih mera za podsticaj nataliteta realizacija dečjeg dodatka jer bi to trebalo da to postane univerzalno prava za treće i četvrto dete. Pašalić ukazuje i na zanemarivanje ekonomskog statusa porodica u RS.
„Tome su uspešno parirale razvijene zemlje. Ako budemo nastavili sa diferencijalnom primenom dečjeg dodatka, kao što to imamo sada, očigledno je da nećemo dobiti željene rezultate", upozorava Pašalić.
Inače, u 38 opština u RS oko 4.000 porodica ima četvoro ili više dece. Međutim, porodice se uglavnom žale što dečji dodatak ne dobija svaka porodica sa više dece, nego su, kako kažu, uslovljeni ekonomskim statusom.
„Zakon je nakaradan jer je dečji dodatak, primera radi, uslovljen i činjenicom da li porodica ima automobil. Koliko država mari za natalitet pokazuje najsvežiji primer u Hercegovini, kada su dve majke ležale u bolnici. Jedna majka, koja je rodila treće dete, od resornog ministarstva je dobila jednokratnu pomoć u iznosu od 1.000 KM, a majka koja je rodila peto dete, nije dobila novčanu pomoć?! Samo na osnovu te činjenice je jasno da u ovoj zemlji nema podsticaja nataliteta", objašnjava predsednik Udruženja sa četvoro i više dece u RS Žarko Arsić. Primera radi, u Banjaluci samo 20 odsto višečlanih porodica dobija dečji dodatak.
Jovan Radovanović, predsednik ovog udruženja u Banjaluci, ima četvoro dece i mesečno dobija oko 160 KM dodatka na troje dece.
„Porodice koje imaju po članu više od 80 KM mesečno, ne mogu da prime dečji dodatak. To znači da pravo na dečji dodatak gubi porodica koja ima mesečna primanja 480 KM. To je žalosno i apsurdno, jer znamo da potrošačka korpa košta oko 1.500 KM. Kako država misli da stimuliše rađanje, kada se na prvo dete ne dobija dodatak i kada sve višečlane porodice na to nemaju pravo?!", pita Radovanović.
Ipak, ministar za porodicu, omladinu i sport RS Proko Dragosavljević kaže da je Ministarstvo napravilo „ogromne pomake u ovoj oblasti". Kao primer navodi činjenicu da je, u odnosu na 2007. godinu, povećana je jednokratna pomoć za treće i četvrto dete i sada iznosi 900 KM odnosno 1.100 KM.
„Ciljne grupe su nam porodice sa troje dece. Želimo da stimulišemo majke da rađaju treće dete kako bi u narednih 15 godina izjednačili nivo rađanja i umiranja. Formirali smo i radnu grupu za izradu strategije za razvoj porodice koja će znatno doprineti napretku u ovoj oblasti", rekao nam je Dragosavljević.
On obećava da će Ministarstvo svake godine izdvajati više novca za podsticaj nataliteta u skladu sa mogućnostima u budžetu RS. Takođe, Dragosavljević je najavio raspisivanje tendera za podsticaj u zapošljavanju mladih.
„Izradili smo pravilnik u kojem ćemo stimulisati zapošljavanje mladih. Tako ćemo za zapošljavanje mladih sa srednjom stručnom spemom izdvojiti nepovratno 2.500 KM, a za fakultetski obrazovane 3.000 KM. Trenutno imamo situaciju da se mladi ne usuđuju da stupe u brak i da formiraju porodicu jer nemaju rešenu egzistenciju. Ovo je jedan od načina da im pomognemo", rekao je Dragosavljević.
U Zvorniku najviše beba
Jedine opštine u RS koje imaju jedva pozitivnu stopu prirodnog priraštaja su Laktaši, Zvornik, Gacko, Berkovići, Teslić.
Prijedor, Gradiška, Doboj i Trebinje imaju negativnu stopu prirodnog priraštaj, dok u planinskim predelima stanovništvo odlazi u gradove, što dodatno utiče na negativan demografski proces. „Ovo su sve prazne priče, ako Vlada RS i NS RS ne usvoje zakon koji bi štitio trudnice, nezaposlene žene i garantovao univerzalno pravo za treće i četvro dete", kaže demograf Stevo Pašalić.
Godina broj rođenih broj umrlih
1998. 13.520 12.460
2002. 12.336 12.980
2005. 11.638 14.279
2006. 11.512 13.802
2007. 10.500 14.500
