Izvor: Blic, 20.Maj.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Više raketa za manje grada
Grad koji je prekjuče obasuo krug „dvojke" iznenadio je nadležne u Republičkom hidrometeorološkom zavodu zbog čega Beograđani nisu na vreme bili obavešteni da se sprema haos na ulicama. Ni svih 13 radarskih centara koji su pratili razvoj gradonosnih oblaka, nisu mogli da ustavnove da će se na Beograd sručuiti ogromna količina ledenica prečnika oko tri centimetra što ukazuje na nedostatke protivgradnog sistema u Srbiji.
Beograđane, koji su juče glavom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bez obzira bežali sa ulica, teško će primiriti tvrdnja nadležnih da je ekikasnost ovog sistema čak 80 odsto. To praktično znači da zahvaljujući ovom sistemu od 100 gradonosnih oblaka iz 80 neće padati grad.
- Oblak koji je prošao iznad centralne Srbije negde oko 17.25 naglo se povećao iznad područja Resnika i Petlovog Brda. Ukupno je ispaljeno deset protivgradnihg raketa iz stanica u Zaklopači i Vinči ali samo dok se oblak kretao iznad periferije grada - kaže Đorđe Kardum, pomoćnik direktora Sektora odbrane od grada. Prema njegovim rečima propisi strogo zabranjuju gađanje gradonosnih oblaka dok se nalaze iznad gusto naseljenih područja, iz razloga što postoji mogućnost da protivgradne rakete padnu na tlo i oštete zgrade, kuće, automobile pa čak i nanesu smrtne povrede prolaznicima.
Potrebno još 5.000 raketa
U Srbiji i još 12 zemalja koriste se rakete za zaštitu od grada dok su na zapadu uglavnom koriste avioni. Godišnje se ispali od 10 do 15 hiljada raketa. Kardum kaže da je za ovu godinu nabavljeno 13.000 raketa jer je dobijeno toliko novca i dodao da bi trebalo izdvajati više sredstava za protivgradnu zaštitu. Trenutno ih ima dovoljno, ali će do kraja sezone biti potrebno još oko 5.000 projektila. Prema njegovim rečima ne postoji apsolutni sistem zaštite od grada. U Beogradu postoji 79 lokacija a od toga radi 59 protivgradnih stanica. Čak trinaest radarskih centara širom Srbije pratilo je oblačnost tokom prekjučerašnjeg dana koja je, prema rečima nadležnih, uslovila samo slabu kišu na području Srbije da bi se od nje za samo desetak minuta formirao gradonosni oblak visine 14 kilometara iznad centra grada što niko nije mogao ni da nasluti.
Oblak brzo narastao
Kardum ističe da Srbija još uvek nema Centar za rane najave meteoroloških nepogoda. Stoga je obaveštavanje građana o mogućim nepogodama zadatak Republičkog hidrometeorološkog zavoda. Anđelko Živković, načelnik meteorološkog bdenja pri ovoj instituciji kaže za „Blic" da građani nisu na vreme obavešteni jer je oblak velikom brzinom rastao i dostigao visinu od 14 kilometara.
- Nismo mogli ranije da reagujemo i obavestimo građane jer se ceo proces rasta oblaka odigrao za svega desetak minuta. Nismo mogli da obavestimo građane tri sata ranije jer oblaka tada u stvari nije ni bilo - kaže Živković.
Stručnjaci upozoravaju da se ne samo kod nas, nego i u svetu premalo novca ulaže u razvoj sistemima protivgradne zaštite.
- Zaštita od grada je odgovoran posao jer mora da se razaznaje priroda oblaka, što ljudi često zaboravljaju. Kod nas ali i u svetu ne odvaja se dovoljno novca za razvoj protivgradne zaštite. Sistem protivgradne zaštite je dobro organizovan ali je infrastruktura očigledno nije dovoljna. Optimalan broj raketa za teritoriju Srbije je oko 15.000 godišnje - kaže Mlađen Ćurić, redovni profesor na Institutu za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu.
