Izvor: Danas, 21.Okt.2015, 11:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Više od večnog proleća
Kroz plavičastu izmaglicu pomaljaju se tamne stene Tenerife, najveće ostrvo Kanarskog arhipelaga. Ukupno ih ima sedam: svako od njih se značajno razlikuje. Zajedničko im je što su sva vulkanskog porekla.
Mnogi smatraju da je najlepše ostrvo koje ima plaže sa tamnim peskom ali se turisti uglavnom opredeljuju za kupanje u bazenima sa vodom iz Atlantskog okeana (zbog velikih talasa i hladne vode idealni su kompleks bazena San Telmo). Uslovi za kupanje su idealni tokom cele godine. >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << Planina Teide se uzdiže sa centralnog dela ostrva i gotovo cele godine je pokrivena snegom što predstavlja dodatnu privlačnost za one koji vole skijanje.
Na ostrvima Tenerife i Gran Kanaria je večito proleće. Od januara do decembra sve je zeleno, bujno i ucvetalo, povremeno naiđu oblaci, prsne topla kiša, ali temperatura cele godine je između - 18 i 24C.
Za razliku od ova dva, Fuerteventura i Lancerot su pustinjska ostrva sa karakteristikama pustinjske klime. Vazduh je znatno topliji, uvek je suvo, a kiša ne pada nekoliko godina!
Rimljani ovaj arhipelag nazivaju Srećnim ostrvima i Baštom nade...
A istoričari kažu da je njihov nastanak započeo pre 20 miliona godina i da se najstariji planinski venac podigao iz Atlantika pre 8 miliona godina pri čemu vrh kratera nije eksplodirao već se obrušio u unutrašnjost. Pod imenom Las Kanjadas - danas je jedan od najvećih kratera te vrste na svetu. Poslednja erupcija dogodila se 1909. godine na ostrvu Tenerife blizu sela Santjago na planini Piko de Teide.
Kanarska ostrva su postala deo španske kraljevine 1496. godine i brodovi Kristofera Kolumba zaustavljali su se u njihovim lukama na dugom putu za Novi svet.
Starosedeoci arhipelaga su Guančosi - visoki ljudi svetlih očiju i bele kože. Pre 500 godina španski osvajač Alonzo Fernandez de Lugo ušao je sa svojom flotom u zaliv Anjaza (današnja luka Santa Kruz). Od kraljevske kuće je dobio naređenje da osvoji poslednje utočište domorodaca Kanarskog arhipelaga. Međutim, niko nije računao da će se Guanče boriti za svoju teritoriju i pritom pokazati izuzetnu hrabrost i smelost.
Benkomo, kralj današnje Orotave - najmoćniji od svih devet kraljeva, žestokim napadom potisnuo je napadače i saterao ih u zaliv Acenteho. Tom prilikom je poginulo 2.000 španskih vojnika, dok je njihov vojskovođa Alonzo Fernandez de Lugo bio ozbiljno ranjen. Sve ovo se dogodilo 31. maja 1494. godine i od tada je ovo mesto nazvano La Matanca, što u prevodu znači pokolj. Za uspomenu na istorijski događaj - danas se na tom mestu pored autoputa nalazi veliki kameni zid na kome su uklesani detalji te čuvene bitke. Celom predstavom dominira slika Guančo ratnika u prirodnoj veličini koji u ruci drži rog i svira pobedničku pesmu.
Godinu i po dana posle tog stravičnog događaja - narod Tenerifa doživljava još veću nesreću. Pojavila se kuga. Harajući, desetkovala je domicilno stanovništvo tako da su 25. decembra 1495. godine španski osvajači sa lakoćom uspeli da pokore oslabljene i od bolesti izmrcvarene ostrvljane.
