Izvor: Southeast European Times, 30.Sep.2008, 04:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Više od obične finansijske krize

Ono što se događa je neka vrsta "savršene oluje", koja je otkrila regulatorne i druge nedostatke na raznim stranama, piše poslanik u Evropskom parlamentu i bivši ministar finansija Rumunije Danijel Dajanu.

29/09/2008

Danijel Dajanu za Southeast European Times – 29/09/08

Nije da upozorenja nije bilo. Ekonomski i finansijski stručnjaci godinama su govorili da globalnom finansijskom sistemu preti potencijalno katastrofalna opasnost. Aleksandar Lamfalusi, >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << na primer, ukazao je na štetnost korišćenja derivativa koji podstiču nestabilnost i povećavaju sistemske rizike u kontekstu globalnih tržišta. U intervjuu za BBC 2003. godine, Voren Bafe nazvao je sintetičke proizvode "finansijskim oružjem za masovno uništenje". Drugi su kritikovali porast "kockarskog načina trgovanja".

Predviđanja su se ispunila. Kako se postojeća kriza razvija, postalo je jasno da se radi sa događaju sa dugoročnim posledicama. Istovremeno, zbog međupovezane prirode svetskog tržišta, nijedna zemlja ili hemisfera nije potpuno pošteđena. Posredno ili neposredno, kriza nas pogađa sve.

Ekonomije Jugoistočne Evrope, poput mnogih drugih novih ili tranzicionih ekonomija, izolovane su delom zbog slabog razvoja njihovih finansijskih tržišta. Da ironija bude veća, "zahvaljujući" njihovim manje sofisticiranim tržištima, manje su izložene debaklu sa "sabprajm" kreditima, koji je zahvatio naprednije ekonomije. Ipak, te ekonomije ne mogu izbeći posledice globalnog ekonomskog usporavanja, porast cena kredita i smanjeni apetit za rizikovanje.

Globalna dimenzija finansijske krize je možda njena najvažnija osobina. U prošlosti, takve krize su uglavnom bile lokalizovane i jednostavnije su rešavane. Ovoga puta, razlika je u brzom širenju intenzivnih finansijskih inovacija - konkretno, načina originacije i distribucije koje su uvele vodeće banke. To je omogućilo da se rizik proširi u mnogo većoj razmeri, na uštrb transparentnosti.

Zbog toga je pojava bankarskog sistema u senci, koji je uglavnom neregulisan i bez odgovarajućeg nadzora, donela netransparentnost na finansijskim tržištima i pojačala sistemske rizike. Poverenje u moć tržišta "da se sama izleče" nije donela rezultate koje su neki očekivali.

Voren Bafe rekao je da su sintetički proizvodi "finansijsko oružje za masovno uništenje". [Geti Imidžis]

Sekuritizacija stambenih kredita proširila je finansijske rizike na čitavu ekonomiju tako da je izloženost banaka nenaplativim kreditima nominalno postala minimalna. Međutim, zbog prepakovanja stambenih kredita u složene kolateralizovane dugove postalo je teško odrediti ko šta ima. Ironično je to što su finansijske inovacije koncipirane da smanje rizik na pojedinačnom ili mikro nivou na kraju pojačale taj isti rizik na makro nivou, i tako povećale sistemski rizik. Štaviše, te inovacije favorizovale su špekulativno trgovanje.

Kao i svaka kriza, i ova donosi spisak pouka i poželjnih postupaka za kreatore politike. Dva najvažnija izazova u bliskoj budućnosti tiču se transparentnosti i likvidnosti. Javiće se i pritisak da se uvede veća odgovornost. Kako stvari stoje danas, centralne banke i MMF imaju nameru da besplatno izvlače finansijske institucije iz problema. Te institucije ponašale bi se disciplinovanije da im prete finansijski penali. Na primer, mogle bi se uvesti specijalne mere za odvraćanje od špekulativnih aktivnosti.

Tradicionalni načini procene rizika umnogome su postali zastareli. Složenost današnjih instrumenata finansijskih tržišta te modele čini nepouzdanim. Kvantitativni modeli za oblikovanje investicionih oblika i procene rizika na finansijskim tržištima su inherentno doneli "ugrađeni", konceptualni nedostatak. Rizik se ne može izolovati u nekoliko brojki, pa je potreban sveobuhvatniji opis. Najteži zadatak pred kreatorima politike je da se bore protiv opsega za veće sistemske rizike kada su finansijske inovacije jake.

Ispostavilo se i da su propisi zastareli. Postojeći sistem još uvek funkcioniše na osnovu premise da su bankarske institucije jedno, a tržišta hartija od vrednosti nešto sasvim drugo. Međutim, ta premisa danas nije izvodljiva. Štaviše, nije posvećeno dovoljno pažnje regulisanju bankarskog sistema u senci. Postoji potreba za boljim regulatornim okvirom, koji bi regulisao sve te institucije u celini.

Ni slabije razvijene ekonomije Jugoistočne Evrope ne mogu izbeći kreditnu krizu. [Arhiva]

Regulatorni okvir Bazel II koncipiran je da spreči da se kriza uopšte desi. Trenutna kriza "raskrinkala je" nedostatke u njegovoj koncepciji i tako ukazala na verovatnu potrebu za kontracikličnim instrumentima kontrole, za mehanizmom koji kapitalne potrebe povezuju sa stopom promene bankarskog kreditiranja i cena imovine, kao i za ograničenjima optimizacije izvora sredstava.

I kompenzacioni paketi naći će se na udaru. Bonusi za menadžere kao motivacija za ostvarenje profita u kratkom roku nisu uvek u najboljem interesu dugoročnim planovima širenja kompanija. Pritisak da se postignu kratkoročni rezultati mogu da donesu muke na dugi rok. Kompenzacioni paketi mogu se revidirati tako da se rizikovanje ne nagrađuje na račun opreza.

Aktivnosti rejting agencija takođe će se naći pod lupom. Sukobi interesa, slepo verovanje kvantitativnim modelima i neposvećivanje dovoljne pažnje sistemskim rizicima su samo od nekih pitanja koja će biti razmatrana.

Potrebna je i veća koordinacija među nacionalnim nadzornim i regulatornim telima. Ipak, problem se ne može ispraviti samo na nacionalnom nivou; za globalna finansijska tržišta potreban je globalan pristup. Potrebna je transnacionalna saradnja da bi se ograničili potencijalno razorni efekti na svetski finansijski sistem i na realne ekonomije. I na kraju, ali ne i najmanje važno, postojeća agonija ukazuje na opasnosti "fundamentalizma ekonomskih politika" i potrebu za većim pragmatizmom, posebno kada je reč o stvarnim životima.

Nastavak na Southeast European Times...