Izvor: Blic, 06.Nov.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Više neznanja nego gripa
Više neznanja nego gripa
Neznanje o prevenciji i prenošenju virusnih bolesti prilično je rasprostranjeno - tvrdi dr Donald Goldman, profesor pedijatrije na Harvardu. Njegov tim je ispitao na stotine bračnih parova u ambulantama i ustanovio da 60 odsto roditelja (pogrešno) veruje da su neke prehlade posledice bakterijskih infekcija, a polovina je u zabludi da se prehlada i bronhitis leče antibioticima. Prehlada je posledica virusnog napada na organizam, pa antibiotici nemaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nikakvog efekta u njenom suzbijanju.
- U ozbiljnoj smo nevolji zato što previše ljudi veruje da bakterije izazivaju prehlade - kaže dr Goldman. - Svaki drugi roditelj ima pogrešnu predstavu o tome šta tačno izaziva prehladu. Oskudno odevanje navodi 46 odsto, hladnoću 57 odsto, a izlazak s mokrom kosom 37 odsto. I mada se prehlada daleko lakše prenosi putem nosa i očiju nego preko usta, 90 odsto insistira na pogrešnoj predohrani. Brane korišćenje iste čaše ili ljubljenje, a tek svaki četvrti zna da je rukovanje ključni krivac.
Doduše, 74 odsto roditelja zna da je dobra prevencija često pranje ruku, ali tek svaki osmi zna da su gelovi na bazi alkohola praktičniji i da u nekim slučajevim efikasnije ubijaju bacile od pranja ruku. Svaki drugi smatra da treba koristiti antibakterijske sapune, a oni nisu ništa bolji od vode i običnog sapuna.
Slabi lekovi
Dr Stjuart Levi, ekspert za genetiku Svetske zdravstvene organizacije, upozorava da bi lekovi protiv antraksa mogli da postanu podjednako opasni kao i sama bolest. Lekovi kao što je 'Bajerov' antibiotik 'cipro' mogu da pobiju uobičajene bakterije i da dovedu do rezistencije. Ako veliki broj osoba počne da koristi lek bez potrebe, preživeće najsnažnije bakterije koje onda mogu da prenesu svoju rezistenciju na lek. To se neće desiti kod zdravih osoba. Daleko su osetljiviji bolesnici pod hemoterapijom ili tretmanom protiv odbacivanja presađenih organa. Naravno, crni luk
Iako nam ponekad natera suze na oči, luk je veoma koristan, i to ne samo kao nezaobilazan dodatak jelima, već i kao rudnik materija koje čoveka čine vitalnim.
Sadrži mnogo vitamina, kalijuma i magnezijuma - sve ono što nam je potrebno da bismo bili zdraviji. Osim što pomaže organizmu da se odbrani od bakterija i virusa, luk podstiče i varenje. CDC/MA
