Izvor: Politika, 07.Maj.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Više kredita, niže kamatne stope
Još 40 milijardi dinara za likvidnost. – Uz devizne i dinarski krediti. – Dvostruko veći zajmovi za izvoznike. – Bez novih poreza i „rezervnog plana”
Privreda Srbije može da računa na još 40 milijardi dinara kredita za likvidnost uz još niže kamate, čime se kreditni paket povećava na 180 milijardi dinara. Na kredite sa deviznom klauzulom koji se ubuduće budu odobravali zaračunavaće se gotovo upola niža godišnja kamata od dosadašnje – tri umesto 5,5 >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << odsto, a zajmovi za reprogram okamaćivaće se sa 4,9 procenata. Uz devizne kredite odobravaće se i dinarski uz kamatu koja trenutno iznosi 10,5 odsto, odnosno 3,5 odsto nižu od referentne kamatne stope Narodne banke Srbije, a oni koji se odluče na zaduživanje u dinarima će moći da dobiju najviše od dva miliona (preduzetnici) do 400 miliona dinara (velika preduzeća).
Ovo je deo dopunjenog stimulativnog paketa mera za podršku srpskoj privredi koji je juče usvojila Vlada Srbije. Primenjivaće se od 18. maja, a novinarima ga je juče obrazložio potpredsednik i ministar ekonomije Mlađan Dinkić.
Takođe, izvoznici mogu da računaju na dvostruko veće kredite – do četiri miliona evra, a povoljni potrošački zajmovi odobravaće se i za kupovinu građevinskog materijala. Sem kredita za investicije iz udruženih sredstava Fonda za razvoj i banaka, posredstvom Fonda za razvoj i ove godine će se odobravati najpovoljniji zajmovi na srpskom tržištu – ukupno 18 milijardi dinara: tri milijarde bez hipoteke za početnike u biznisu i 15 milijardi dinara za mala i srednja preduzeća uz kamate od 0,5 odsto do 2,5 odsto godišnje, zavisno od stepena razvijenosti opštine na kojoj se program realizuje.
Dinkić je još jednom potvrdio da će vrlo brzo vratiti subvencionisani stambeni krediti, ali samo za kupovinu stanova u novogradnji, uz dogovor sa lokalnim samoupravama o jeftinijem zemljištu i izmenu zakona o izgradnji kojima će se ukinuti komplikovane administrativne procedure kao uzrok spore gradnje i korupcije. Najavio je i više investicija u infrastrukturu, a za nedelju 10. maj početak, odnosno nastavak radova na Koridoru 10 na kome su posao dobile domaće firme.
Inače, Dinkić je uveren da se Srbija „lagano kreće ka izlazu iz teške ekonomske situacije” i da pokazatelji o izvozu i proizvodnji, posle februarskog kraha, nagoveštavaju „početak kraja krize”. Koliko će izlazak iz krize trajati, zavisiće, kaže, pre svega, od spoljnih faktora.
Vesna Jeličić
-----------------------------------------------
Kome verovati
– Vlada Srbije nema rezervni plan koji se pominje u javnosti, ovo je jedini plan Vlade Srbije, koji će nas izvući iz krize. Tačno je da su januar i februar bili katastrofalni, ali podaci za mart u kome je zaustavljen pad proizvodnje i izvoza ohrabruju, kao i najave povećanih porudžbina za ovaj mesec. Drugim rečima, ne očekujemo dodatne restriktivne mere. Neće biti novih poreza, ali ima više novca za likvidnost i više ulaganja za infrastrukturu. Ako ove mere ne daju dovoljne rezultate, dodaćemo još para za likvidnost, ako ne bude dovoljno efekata od izgradnje ovih autoputeva, gradićemo još više – bio je kategoričan ministar ekonomije.
A na pitanje novinara „zašto onda ministarka finansija govori o rezervnom planu”, Dinkić je kratko odgovorio:
– Verujete ovoga puta meni.
Vesna Jeličić
---------------------------------------------------------------
Kosovo će morati da vraća dugove
– Ukoliko Kosovo bude bilo primljeno u MMF i Svetsku banku, što je izgledno, ono će preuzeti plaćanje više od milijardu dolara „kosovskog” duga, tim pre što Srbija u poslednjih deset godina nema ni dinar fiskalnog prihoda sa područja Kosova i Metohije. Međutim, to ne znači suverenost države Kosovo, jer otplata dugova može biti vezana i za carinske teritorije. Ne treba mešati otplatu duga sa pitanjem suverenosti. Ako Kosovo postane članica ovih institucija, moraće i da plaća dugove, čime će biti rasterećen naš budžet – objasnio je Dinkić odgovarajući na pitanje novinara.
----------------------------------------------------------------
Ceh lagodnog života
Pančevačku „Petrohemiju” čeka ozbiljno restrukturisanje, koje uključuje i svođenje troškova na nivo koji garantuje profit, ocena je Mlađana Dinkića.
Jer, kako kaže, ova kompanija koja, inače, ima tržište, u velikim je gubicima (prošlogodišnji minus je 90 miliona evra), duguje za isporučenu naftu više od 110 miliona evra, a zapošljava 2349 ljudi sa prosečnom zaradom od 75.000 mesečno, što nije primereno rezultatima poslovanja. Sa lagodnim životom se, smatra, mora prekinuti, jer nama ne treba nam izvoznik koji gubi već izvoznik koji dobija.
-------------------------------------------------------------
Poziv radnicima
Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić pozvao je juče radnike u Srbiji da se uzdrže od radikalnih vidova protesta, posebno onih koji ugrožavaju živote ljudi, a socijalne partnere da se aktivno i u skladu sa zakonskim mogućnostima uključe u rešavanje problema.
Takođe, Ljajić je, nakon jučerašnje sednice vlade i zasedanja Socijalno-ekonomskog saveta, izjavio da Vlada Srbije u rešavanju socijalnih problema neće praviti presedane i odstupati od zakonskih ovlašćenja, jer bi time, kako je upozorio, bila izazvana lančana reakcija opasna po ekonomiju zemlje.
Kad je reč o štrajku glađu radnika kragujevačkog „Partizana” vlada će odigrati medijatorsku ulogu, odnosno pokušati da približi stavove poslodavca i radnika, koji u ovom trenutku još nisu blizu rešenja koje bi zadovoljilo ove strane.
Socijalno-ekonomski savet juče je upoznat i sa najnovijim stimulativnim ekonomskim merama vlade, ali će konačan stav zauzeti pošto ih svi socijalni partneri dodatno analiziraju.
V. J.
[objavljeno: 08/05/2009]
