Izvor: Glas javnosti, 29.Avg.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Više ga brine sopstvena bezbednost od optužnice
BEOGRAD - Radovan Karadžić izjasniće se danas u 14 sati i 15 minuta da li je kriv za genocid i druge zločine tokom rata u Bosni i Hercegovini za koje je optužen pred Haškim sudom.
Izjašnjavanje o krivici pred pretpretresnim sudijom Ijan Bonomijem je drugo pojavljivanje bivšeg predsednika Republike Srpske pred Tribunalom, od kako je prebačen u pritvorsku jedinicu Sheveningena 30. jula. Na prvoj sednici najnoviji pritvorenik u Hagu, 31. jula, nije želeo da se izjasni o krivici, >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << napominjući da će to učiniti kada dobije novu optužnicu koju je još tada najavio glavni haški tužilac Serž Bramerc.
Najavljujući modifikovanje, tužilac je naglasio da optužnica neće biti proširena sa novim krivičnim dela, već da će precizirati postojeća, sve u skladu sa sudskom praksom i u međuvremenu prikupljenim dokazima. Pošto izmena još nije okončana, izvesno je da će se Karadžić danas izjasniti o navodima aktuelne optužnice, a ukoliko odbije da se izjasni, sud će u zapisniku konstatovati da je negirao izvršenje krivičnih dela.
Haški optuženik u međuvremenu izvojevao je prvu pobedu na Tribunalom time što je prošle nedelje promenjen pretpretresni sudija Holanđanin Alfonso Ori sa Britancem Bonomijem. Prilikom prvog pojavljivanja pred sudijom Orijem, 31. jula, Karadžić je pokušao da pokrene pitanja u vezi sa svojim hapšenjem i da objasni zašto se ranije nije odazvao suđenju u Tribunalu. Ispričao je i da je 1996. godine sklopio dogovor sa američkim mirovnim izaslanikom u bivšoj Jugoslaviji Ričardom Holbrukom da neće biti izveden pred Tribunal ukoliko se povuče iz političkog i javnog života. Tada je naglasio da je nezakonito uhapšen u Beogradu i da se plaši za svoju bezbednost.
OPTUŽNICA, ZASADA, NA 27 STRANA U 11 TAČAKA
Aktuelna optužnica iz 2000. godine napisana je na 27 strana i sadrži 11 tačaka koje terete Karadžića za genocid, zločine protiv čovečnosti, kršenja zakona ili običaja rata i teške povrede Ženevskih konvencija iz 1949. godine tokom rata u BiH. Tužilaštvo karakteriše Karadžića kao političkog i idejnog vođu bosanskih Srba od 1992. do 1996. godine, čime mu se pripisuje i odgovornog za zločine po komandnoj i individualnoj odgovornosti. Prva optužnica protiv njega i komandanta Vojske RS Ratka Mladića podignuta je 1995, a dopunjena je optužbom za genocid u Srebrenici u jesen iste godine. Aktuelnu optužnicu razdvojila je i potpisala bivša tužiteljka Karla del Ponte u maju 2000. godine. Karadžić je Tribunalu u Hagu isporučen 30. jula, posle više od 12 godina skrivanja.
U pisanoj formi bivši lider bosanskih Srba predložio je Tribunalu da ispita detalje oko njegovog hapšenja, da Holbruka i Medlin Olbrajt budu pozvani za svedoke na suđenju, a i zvanično je saopštio da želi da se brani sam. U najnovijem podnesku zatražio je od Tribunala da odbaci slučaj protiv njega zbog kršenja njegovih prava, onemogućene odbrane i mogućnosti „sudske likvidacije od predstavnika zemalja NATO“.
