Izvor: RTS, 20.Dec.2009, 09:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Više farmera, manja konkurentnost
Hranu u Srbiji proizvodi petina radno sposobnog stanovništva. U zapadnoj Evropi, broj farmera manji, ali je produktivnost veća, pokazuju podaci Privredne komore Srbije. U proizvodnji mesa razlika još izraženija.
U Srbiji od poljoprivrede živi oko 700 hiljada seoskih domaćinstava koja proizvode hranu, ali tržištu nude relativno male količine viškova. Broj farmera u zapadnoj Evropi daleko je manji, ali proizvode mnogo više hrane po jedinici površine, podaci su Privredne >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << komore Srbije.
Produktivnost ratara u Srbiji je od dva do četiri puta manja nego u Francuskoj. U proizvodnji mesa, razlike su još izraženije.
Najviše stanovnika se bavi različitim granama poljoprivrede.
"Imam tri hektara zemlje, čuvam jednu kravu, imam nekoliko svinja, žito proizvodim za sebe. Ovo ti je svaštarski kraj, proizvodimo od svega po malo", rekao je Dragan Milošević iz sela Neradovca kod Vranja.
U Vojvodini, pre svega zbog starenja sela, povećava se broj zemljoradnika koji kupuju zemlju ili je uzimaju u zakup. Ekonomska neizvesnost ih primorava da dižu ruke od proizvodnje mesa i mleka, pa se okreću žitaricama i industrijskom bilju.
"Do pre godinu dana bavio sam se tovom svinja, ali sam prekinuo zbog potpune nesigurnosti plasmana. Sada radim u ratarstvu, što je velika nesigurnost. Zbog disproporcije cena repromaterijala i naših proizvoda, cene nam određuju prerađivači, a to je krug iz kog ne možemo da izađemo", rekao je Stojan Padejčev iz Kikinde.
Naši zemljoradnici prošle godine su proizveli 20 hiljada kilograma žitarica po imanju, francuski četiri puta više. Jedan srpski seljak prošle godine proizveo je hranu za 18 stanovnika, mađarski za 23, a farmer u Nemačkoj za 152 stanovnika.
Privredna komora nudi savet kako bi srpski farmeri postali konkurentni farmerima na zapadu.
Pre svega da im krediti budu povoljniji kako bi mogli da poprave mehanizaciju, potrebna je njihova bolja organizacija. Trebalo bi da uvećaju i posed. Neophodno je povećati subvencije po hektaru u odnosu na dosadašnje, rekao je Vojislav Stanković iz Privredne komore Srbije.
Subvencije od 12 hiljada dinara po hektaru, iskoristilo je oko sto hiljada registrovanih domaćinstava, što je 15 procenata od ukupnog broja gazdinstava.
Upravo ona i proizvode veće viškove hrane, pa bi, uz veću podršku države, mogli i da se nadmeću sa farmerima u Evropskoj uniji.
