Izvor: RTS, 03.Maj.2014, 20:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Više azilanata u Srbiji
Od početka godine 2.055 osoba zatražilo je azil u Srbiji. Ukoliko se trend nastavi, nevladine organizacije očekuju da bismo već do septembra mogli da imamo više od 5.065 tražilaca azila, koliko smo ih ukupno imali prošle godine.
Od prošle zime, oni koji uđu u proceduru uglavnom su smešteni u centrima za prihvat tražilaca azila u Banji Koviljači, Bogovađi, ali i novootvorenim prihvatnim centrima u Obrenovcu, Sjenici i Tutinu.
Od preko 560 onih koji očekuju >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << pomoć naše zemlje, većinu čine muškarci do 25 godina. U Srbiji je i 179-oro dece koja putuju iz različitih krajeva sveta, bez pratnje roditelja.
U obrenovačkom hotelu trenutno je smešteno 118 tražilaca azila. U proseku tu se zadržavaju petnaestak dana, međutim ima i onih koji su tu mesecima, otkad je hotel postao i prihvatni centar.
"Ovo je moja šansa, nemam mogućnost da se vratim u svoju zemlju, jer sam siguran da, ako bih se vratio, bio bih mrtav a još sam mlad. Želim da živim, da radim", kaže jedan tražilac azila iz Sirije.
Oni koji stignu do Srbije već su prošli mnogo toga, a naša zemlja im najčešće nije cilj.
Žena iz Iraka koja je zatražila azil u Srbiji kaže da je često bilo problema sa krijumčarima koji svoju uslugu naplaćuju do nekoliko hiljada evra.
"Kad smo prelazili iz Turske u Grčku brinuli smo zbog mogućnosti prevrtanja broda, a kad sam prelazila iz Grčke u Makedoniju to su bila duga pešačenja i noći u šumama. Na delu puta koji sam prešla vozom plašila sam se da će me policija uhvatiti i deportovati. I tako sve dok nisam došla do Srbije", navela je ona.
S lepšim vremenom u nevladinim organizacijama očekuju više ilegalnih putnika koji će pokušati da prođu kroz našu zemlju.
Složena procedura dobijanja azila
Za većinu tih ljudi i ne znamo, jer oni koji u Srbiji zatraže azil uglavnom to čine tek pošto ih policija uhvati ili zato što ostanu bez novca. I tada - imaju probleme.
"Vi ne možete da dobijete ličnu kartu za tražioca azila, barem ne u prva tri meseca. Mi smo u prva tri meseca imali oko 200 ličnih karata na brojku od oko 2.000 ljudi", kaže Radoš Đurović iz Centra za pomoć tražiocima azila.
Ističe da svi koji su došli i koji su u sivoj zoni ne mogu da podignu novac koji možda imaju i da strahuju da budu zaustavljeni od policije na ulici.
Cela procedura ipak nije jednostavna. Policija prvo evidentira tražioca azila, koji tada dobija dozvolu boravka od 72 sata, zatim ga registruje, onda se formalno podnosi zahtev za azil.
Sledi saslušanje i tek onda odluka. Što je više zahteva, postupak, koji se razlikuje od slučaja do slučaja, traje duže.
"Najveći problem koji se manifestuje trajanjem procedure je to što je službenika u odseku za azil jako malo. Kadrovski potencijal se nije menjao od 2009. kada smo imali pedesetak azilanata na godišnem nivou a prošle godine smo ih imali 5.000, sto puta više", ističe Miljan Vučković iz Odseka za azil MUP-a Srbije
Među tražiocima azila najviše je bilo Sirijaca i Avganistanaca, a zatim Eritrejaca. Ove godine azil u Srbiji zatražilo je troje Ukrajinaca i po dvoje Makedonaca i Francuza.
