Izvor: Politika, 04.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Virtuozi baletske igre
BALETSKA KRITIKA
Posle nekoliko gostovanja ruskih baletskih umetnika u "Sava centru", koja po kvalitetu nikako nisu bila reprezenti onog najkvalitetnijeg što ruski balet danas ima, konačno su stigli najbolji – prvaci i solisti Boljšog teatra iz Moskve, kao i Marijinskog teatra i trupe Borisa Ejfmana iz Sankt Peterburga. Program je bio bogat, koncipiran u čak četrnaest kratkih odlomaka, uglavnom dueta iz poznatih klasičnih i neoklasičnih baleta sa repertoara ovih baletskih kuća.
Veliki >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << hendikep scene "Sava centra" kada je u pitanju ovakva vrsta programa jeste taj što se, u nedostatku scenografije, gubi duh i atmosfera pozorišta, a to najviše šteti odlomcima iz klasičnih baleta čiji bogati kostimi onda kreiraju preveliki kontrast na praznoj, crnoj sceni. Takođe, u ovakvim prilikama koristi se muzika sa trake koja teško može da kompenzuje živo orkestarsko izvođenje. Međutim kada se gledalac navikne na date uslove, virtuoznost i tehničke bravure ruskih igrača čine da publika zaboravi na ove scenske nedostatke.
Najjači utisak ostavila je prvakinja Boljšog teatra Ana Antoničeva. Ona je pokazala vrhunsko umeće u dve popuno različite interpretacije – Smrt labuda, gde je prikazala tananost, krhkost i senzibilnost, igrajući napeta kao struna u ovoj izuzetno sofisticiranoj koreografiji Vaganove, kao i besprekoran Pa de de iz baleta "Don Kihot" gde je blistala u ulozi samouverene, razigrane Kitri, uz pratnju isto tako tehnički i scenski superiornog Andreja Uvarova.
Ana Antoničeva i Sergej Filin, takođe virtuoznom igrom, predstavili su se Pa de deom iz baleta "Faraonova kći", koji je, kao i većinu čuvenih klasičnih baleta iz tog doba, koreografisao Marijus Petipa. Besprekornu tehniku prikazala je i Ekaterina Osmolkina sa Ajdarom Ahmetovim u Pa de deu iz baleta "Diana i Akteon" istog koreografa. Ovi tehnički besprekorno odigrani dueti mogli su da se posmatraju sa potpunom opuštenošću, jer se kod ove klase igrača omaške retko dešavaju. Muški solisti prikazali su teške, sa lakoćom izvedene skokove, a igračice odlične vrteške i brzu, tehnički besprekorno čistu igru.
Publika je mogla da vidi i odlomak iz Ejfmanovog baleta "Crvena Žizela", inspirisanog životom čuvene ruske balerine Olge Spesivceve, u uzvođenju Elene Kuzmine i Jurija Ananijana. Upečatljiva i dramski izražajna bila je i Ilze Lijepa u odlomku iz Petijevog baleta Pikova dama. Prvakinja Boljšog teatra Nadežda Gračova predstavila se, takođe, malo savremenijim postavkama – odlomcima iz Alonsove "Karmen svite" i Grigorovičevog baleta "Zlatno doba".
Jedina primedba ovom programu mogla bi da ide na račun konzervativnog izbora baletskih dela. Naime, neoklasični baleti iz kojih smo videli odlomke baziraju se na starom ekspresionističkom stilu igre, punom patosa, glume i jedne, malo patetične, romantike koja je u velikoj meri danas prevaziđena. Naravno da ova dela imaju svoju istorijsku vrednost i da ih treba negovati, ali je šteta što naša publika nije imala prilike da ove sjajne igrače vidi u nekim drugačijim postavkama, poput neoklasičnih baleta Džordža Balanšina, (Boljšoj teatar ih ima čak sedam na repertoaru), zatim dela Forsajta i Nojmajera koja su na repertoaru Marijinskog teatra. Ovako, program je bio stilski jednoličan, kvalitetniji u izvođačkom nego u koreografskom domenu.
[objavljeno: ]
