Izvor: RTS, 13.Dec.2009, 09:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Virtuelni roditelji na SOS liniji
Dečja SOS linija za četiri godine postojanja primila više od 40.000 poziva. Pomoć najviše traže tinejdžeri od 10 do 15 godina, zbog problema u porodici i među vršnjacima.
Za četiri godine postojanja SOS dečja linija je primila više od 40.000 poziva. Pomoć najviše traže tinejdžeri od 10 do 15 godina, najčešće zbog problema u porodici i među vršnjacima.
Poslednjih meseci javlja se i sve više zabrinutih roditelja kojima je potreban savet u vaspitanju >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << deteta. Ova telefonska usluga je besplatna, anonimna i strogo poverljiva.
Na raspolaganju je svakom detetu u bilo koje doba, jer je linija otvorena 24 časa. Ima razgovora koji traju više sati, a ponekad su to takozvani "pozivi tišine".
Savetnica na SOS dečjoj liniji je rekla da je za taj posao potrebno dosta strpljenja, jer je deci, kao i odraslima, teško da govore o svojim problemaima.
Prošle godine je bilo više od 10.000 poziva. Međutim, čak ni deca iz gradske sredine nisu dovoljno informisana o postojanju takve linije.
Blizu 30 odsto poziva je u vezi sa odnosima među vršnjacima, problemima sazrevanja, prvim zaljubljivanjima, ili raskidima. Ipak najviše poziva je zbog vršnjačkog zlostavljanja.
Odsustvo roditelja navodi decu da sama traže rešenja
Rukovodilac SOS dečje linije Željka Burgund je rekla da nije prvi put da se čuje da su "škole postale mesta gde se vršnjaci okupljaju da bi gledali kako se neko tuče i da se vrše čak pritisci na decu da bi se ponašala na određeni način".
Burgund je dodala da su to ozbiljne stvari od kojih, deca koja se javljaju, ne znaju kako da se odbrane.
Odrastanje zahteva odgovore na mnoga pitanja, a često odsustvo roditelja ostavlja decu da sami traže rešenja. Poslednjih godina SOS dečja linija poprima ulogu virtuelnih roditelja. Iako u početku dete iznese jedan problem, kroz razgovor se otkrije dublje nezadovoljstvo.
Psiholog Mirjana Marković je naglasila da su deca koja pozivaju SOS dečiju liniju uplašena i zbunjena.
Prema njenom mišljenju treba razgovarati sa takvom decom, jer ako su roditelji prezauzeti i ako minimiziraju probleme, dete ostaje samo sa gomilom nerešenih problema.
Pored svakodnevnih uspeha za četiri godine rada, zaposleni kažu da ima i krupnijih pomaka.
Ranije su se deca javljala samo zbog sopstvenih problema, danas, međutim, sve više njih zove da bi pomoglo nekom drugom. Takva solidarnost je dobar putokaz i potvrda uverenju da se svaki trud oko dece itekako isplati.
