Izvor: Blic, 14.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vino nikada slađe
Vino nikada slađe
VELIKA HOČA - Tradicionalno, kako je zapisano u starim crkvenim knjigama od cara Dušana do danas, na Miholjdan u Velikoj Hoči nadomak Orahovca slavi se završetak berbe grožđa. Iz slavina poteku prve kapi vina, a degustatori, uglavnom oni najstariji i najiskusniji velikohočanski vinari, imaju zadatak da ocene 'čije se vino najpitko, crno, crveno, roze, belo toči niz šija'.
- Nikad slađe, niti pitkije, niti kvalitetnije. Lek za svaku >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << vrstu bolesti. Prava vinska godina - kaže prvi vinogradar orahovačke župe, nekadašnji rekorder u proizvodnji vina Božidar Petrović.
- Odložili smo berbu za desetak dana da bismo dobili na kvalitetu u količini šećera. Isplatilo se. Prinosi su udvostručeni - veli on žaleći što blizu hiljadu hektara vinogorja orahovački Srbi ne obrađuju.
- Obrađujemo samo vinogorja u prečniku od oko 500 metara u okolini sela, a najkvalitetnija vinska polja su na padinama s južne strane Orahovca prema Prizrenu i Suvoj Reci. Tamo je sve uništeno i spaljeno. Trebalo bi nam milioni evra za obnovu - veli on i konstatuje: - Biće tako. Rešili smo da ponovo postanemo domaćini na svome, prepoznatljivi po našem vinu.
Rođeni u buradima za vino i rakiju, kako reče Vojislav Đuričić, Velikohočani ne odustaju od tradicije. Nastoje metar po metar da šire vinogorje da bi preživeli. Skupljalo se u Hoči, veli on, po desetak hiljada ljudi.
Dolazili su sa svih strana sveta. Degustatori, kupci i nakupci iz Beograda, Skoplja, Podgorice, Zagreba i Budimpešte došli su i ove godine jer znaju da orahovačko vino, kako tvrde, nema konkurenciju, da se ono, kako navodi Vojislav, toči za slavu, i popa i vladara. Da se 'Orvinu', najvećem podrumu na Balkanu u kojem se godišnje prerađivalo po 5.000 vagona grožđa, vino pakovalo za Tita.
- Carske porodice nema koja nije pila iz Vinice Svetog Stepana u kojoj se i danas čuva drvena bačva zapremine 3.000 litara vina. Zahvaljujući njoj bratstvo manastira Visoki Dečani koji ima oko četiri hektara svog vinogorja u Hoči od prošle godine proizvodi zaštićeno vino - objašnjava Vojislav.
Kuće tradicionalno gostoljubivih Velikohočana na Miholjdan su otvorene. Proći pored kapije, a ne svratiti na čašu vina postavljenom na stolu prepunom svih vrsta specijaliteta domaće kuhinje uvreda je za domaćina.
- Ovo je srpski kraj. Naši preci su istrpeli turski zulum, šipnijsku batinu, ali vrata nismo zatvarali niti kandila gasili, vala gi nećemo tuliti ni pod ovu vlast - poručuje baka Olga Đuričić u nadi i uverenju da će njeni praunuci koji žive u Hoči nastaviti da poput predaka ispijaju čaše vina na Miholjdan za još dug vek.
Nedeljko Zejak
