Izvor: B92, 10.Sep.2012, 16:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Vilijamson može da proveri dokaze"
Beograd -- Zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić kaže da će šef Euleksovog tima koji istražuje trgovinu ljudskim organima moći da se upozna s dokazima tužilaštva.
Prema rečima Vekarića, Džon Klint Vilijamson će takođe moći da čuje navode zaštićenog svedoka koji je i neposredni učesnik tih zločina.
"Tužilaštvo za ratne zločine je u stalnom kontaktu sa Vilijamsonom i on može da proveri dokaze koje imamo i da se uveri u saznanja do kojih smo došli", >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << rekao je Vekarić i dodao da će to isto moći da traže i svi drugi tužioci koji istražuju trgovinu ljudskim organima s tim što će to verovatno tražiti putem međunarodne pravne pomoći. Naravno ukoliko neko od njih bude želeo da zaštićenog svedoka sasluša, to će shodno zakonskoj proceduri biti učinjeno u prisustvu nekog od zamenika tužioca za ratne zločine, objasnio je Vekarić. "U tim situacijama zakon je veoma jasan. Svedoku se pitanja postavljaju preko našeg tužioca", precizirao je on. Govoreći o značaju izjave tog učesnika medicinske procedure vađenja ljudskih organa srpskih zarobljenika sa Kosova, na severu Albanije krajem devedesetih godina, Vekarić je izrazio očekivanje u dalji napredak istrage i uključivanje svih relevantnih međunarodnih institucija u nju. Vekarić je istakao važnost međunarodne saradnje na tom pitanju, jer kako je naveo, "svi želimo da se slučaj rasvelli do kraja i otkrije istina". Američki tuzilac Vilijamson proverava navode iz Izvešaja specijalnog izvestioca Saveta Evrope Dika Martija o trgovini organima na KIM. Kako je ranije rekao u intervjuu Tanjugu, zadatak njegovog tima je da otkrije šta se dogodilo sa otetima i nestalima, kao i da orgovorne privede pravdi. Istragom o trgovini organima bavi se i rusko tužilaštvo, Ukrajina i Belorusija, dok se u Turskoj vodi krivični postupak protiv nekoliko doktora iz bolnice "Medikus" u kojoj su navodno vršene sporne operacije. Tužilaštvo je juče obelodanilo da je došlo do svedoka koji je učestvovao u uzimanju organa srpskih zarobljenika sa Kosova krajem 90-ih godina, kao i da je reč o bivšem pripadniku "Oslobodilačke vojske Kosova" (OVK). Taj svedok je opisao kako je jednom srpskom zarobljeniku odstranjeno srce na lokaciji u blizini Kukeša, na severu Albanije, a organ je transportovan na aerodrom Rinas u blizini Tirane, posle čega je prodat na crnom tržištu. Svedok je u svojoj izjavi govorio o Srbima kidnapovanim 1998. i 1999. tokom sukoba na Kosovu i Metohiji. Detalje o trgovini organima u kojoj su učestvovali pripadnici OVK otkrio je u svom izveštaju specijalni izvestilac Saveta Evrope Dik Marti 12. decembra 2010. Prve tvrdnje o trgovini ljudskim organima na KiM obelodanila je bivša tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte u svojoj knjizi "Lov: Ja i ratni zločinci" koju je objavila po odlasku sa dužnosti. Karla del Ponte je u knjizi opisala kako je 1999. godine od novinara saznala da je oko 300 Srba i drugih nealbanaca bilo oteto i transportovano u Albaniju, gde su im vadjeni organi, koji su zatim slani u Italiju, odakle su distribuisani u klinike širom Evrope. U knjizi ona spominje naselje Burel u Albaniji, gde su žrtvama vadjeni organi u kući koju ona u knjizi naziva "žuta kuća". Srpsko tužilaštvo, ali i medjunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava Hjuman rajts voč tražili su od Albanije da pokrene istragu o navodima o trgovini organima otetih Srba, ali ta država nije bila raspoložena za saradnju u toj istrazi. Prema Martijevom izveštaju organizator otimanja ljudi i trgovine ljudskim organima bio je aktuelni predsednik kosovske vlade Hašim Tači i Drenička grupa. Haški tribunal pokrenuo je 13. januara 2005. godine istragu o trgovini organima, na osnovu predmeta koji su pronadjeni u "žutoj kući", za koje je postojala osnovana sumnja da su korišćeni za vadjenje organa otetim Srbima i nealbancima, ali je istraga ubrzo obustvaljena. Medju predmetima koji su pronadjeni, nalazili su plastične posude, prazne boce sa nazivima lekova koji se koriste pri hirurškim intervencijama i metalne krhotine koje su podsećale na ostatke hiruških instrumenata. Prema istrazi koju je sprovelo srpsko Tužilaštvo za ratne zločine, hirurški zahvati nad žrtvama trgovine organima izvodjeni su u domovima zdravlja ili bolnicama koji su tokom rata korišćeni za lečenje vojnika OVK.
