Izvor: Politika, 29.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vilijam Barouz, rok guru
"U SAD moraš da budeš ili devijantan,
ili da umreš od dosade"
Vilijam Borouz
Vilijam Barouz (1914-1997), verovatno najekscentričniji od svih bitnika, autor "Golog ručka", postao je pisac zahvaljujući druženju sa Džekom Keruakom. Barouzova harizma i mračni pogled na život inspirisali su ne samo njegove književne sledbenike, već i internacionalnu filmsku i rok scenu.
Obožavali su ga Bob Dilan i Peti Smit, Kurt Kobejn je s njim 1992. snimio longplejku >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << "Zvali su ga sveštenik". Kobejn koji je bio Borouzov veliki fan želeo ga je za ulogu osobe razapete na krst u Nirvaninom video-spotu "Heart shaped box", ali do te saradnje ipak nije došlo. Legendarni režiser Gas Van Sant mu je dao malu, ali zapaženu ulogu propalog sveštenika ovisnog o heroinu u filmu "Drugstore cowboy". Dve godine kasnije, Van Sant će čak upotrebiti Barouzovu cut up tehniku za film "Moj privatni Ajdaho", kultnu inscenaciju Šekspirovog Henrija IV sa čijom originalnom pričom radnja filma ima tek ovlašnih dodira. Barouz je jedan je od prvih zagovornika homoseksualnih sloboda u svojoj zemlji, pisac košmarnih vizija (neretko pod dejstvom droga) i britkih opaski na račun američkog pravnog sistema. Pre njega, niko se nije usuđivao da stvari nazove svojim pravim imenom ili da javno prizna svoje skrivene porive i mane.
Barouz je za sobom je ostavio dvoje dece, po jedno iz oba braka sa jedine dve žene sa kojima je ikada imao seksualni kontakt.
Alen Ginzberg (1926-1997) poreklom je iz njujorške jevrejske porodice liberalnih političkih stavova – otac je bio pesnik, majka komunista. Tinejdžer Ginzberg počinje da piše komentare za Njujork tajms u kojima se zauzima za prava radnika. Iako već od rane mladosti piše poeziju; baš kao i Barouz, tek posle susreta sa Keruakom shvata da se pisanje može nazvati profesijom: "Umesto da bude mornar koji je piskarao, Keruak je bio pisac koji je, takođe, radio na brodovima. To je promenilo moj životni stav jer sam pisanje konačno počeo da shvatam kao svoj sveti poziv".
Objavljivanjem svoje prve zbirke poezije "Krik i ostale pesme" skrenuo je na sebe pažnju publike. Bilo je to dve godine pre objavljivanja Keruakovog romana "Na putu". Njegovi stihovi su šokirali slušaoce, osuđivani su kao opsceni, jer su otvoreno nagoveštavali homoseksualnost. Ali Ginzberg je svojim istupima svuda gde pođe pobuđivao kontroverzne reakcije, naročito političara. Izazvao je negodovanje u Indiji, izbacili su ga sa Kube i iz Praga, a američkoj desnici je bio veliki trn u oku zbog glasnih protesta protiv vijetnamskog rata, što ga je, opet, učinilo jednom od najvećih idola hipi pokreta. Preneo je duh bitničke poezije u Englesku, kroz niz nastupa u londonskom klubu UFO, proslavljenom po koncertima bendova Pink flojd i Soft mašin (nazvanog po Barouzovom istoimenom romanu)
Bob Dilan priznaje da nikada ne bi uspeo da razvije svoje pesničke sklonosti da ga na to nije podsticao njegov prijatelj Ginzberg. Ranih 1980-ih Ginzberg se priključio pank-rok pokretu .
Alena Ginzberga i Vilijama Barouza je vezivalo četrdesetogodišnje prijateljstvo koje se prekinulo 5. aprila 1997. Ginzbergovom smrću. Barouz ga je nadživeo svega četiri meseca, a njegovi savremenici i malobrojni preživeli iz bit generacije tvrde kako je "namerno otišao kod Ginzberga da sa njim završi započet razgovor". Ovaj čudan dvojac je dokaz teze da se suprotnosti privlače; dok je Ginzberg bio veliki humanista, zagovornik političkih i seksualnih sloboda, idealista i čovekoljubac, Barouz je bio mizantrop.
Mada je ljubavna afera između njih trajala samo godinu dana (1953), Ginzberg i Borouz su do kraja života ostali prijatelji, Godine 1958. boravili su zajedno u Parizu gde se upoznaju i sprijateljuju sa nadrealistima – Dišanom, Manom Rejom, Pereom, Carom i Selinom. Iste godine ozvaničen je termin "bitnik". Snimali su svoje razgovore putem magnetofona ili video-kamere a mnoge od tih "bitničkih" rasprava mogu se po prvi put čuti i videti ove godine u okviru komemorativne izložbe u Lorensu, Kanzas, posvećene desetogodišnjici smrti Vilijama Barouza.
[objavljeno: ]
