Izvor: Blic, 23.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vikipedija
Institucija interneta smatra se jednim od najdemokratskijih sredstava masovne komunikacije. Rečju - uđeš, izađeš i gotovo. Sve što ste oduvek želeli da znate o bilo čemu - sada je dostupno. Milijarde informacija sada su opšte dobro, dovoljno je samo znati šta vam treba. Ovih dana, međutim, desio se skandal, koji fenomenu interneta daje i sasvim suprotnu simboliku. Naime, „Vikipedija", najpopularnija i najopširnija enciklopedija, koja za svoj obim i svoju popularnost ima da zahvali >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << upravo svojoj demokratičnosti, našla se pred ozbiljnim problemom - ustanovljeno je da je jedan od ažuranata ove enciklopedije, lažni profesor filozofije i teologije, koji je uređivao tekstove ne samo o religiji nego i o popularnoj nauci i kulturi. Pošto je „Vikipedija" napravljena na principu intelektualnog samodoprinosa, odnosno - ceo svet je mogao da da svoj doprinos ovoj riznici znanja, sa ovim otkrivenim „uljezom" stvar poprima drugačije obrise.
Internet je, dakle, najmoćnije sredstvo informisanja, i njegov doprinos savremenoj komunikaciji je nemerljiv - ali, on isto tako (kao i svi mediji, uostalom) može da bude i najmoćnije sredstvo dezinformisanja. Prepustimo li se mašti, povodom ovog bizarnog šaljivdžije koji se umuvao u enciklopediju, možemo da zamislimo koliko ima netačnih podataka na globalnoj mreži, koliko možemo da budemo zavedeni brzim i „procesiranim", sažvakanim informacijama sa mreže.
A, u krajnjoj liniji, to može da znači da, ako smo se suviše prepustili „instant znanju", možemo steći potpuno pogrešnu sliku o svetu u kome živimo.
Sredstva masovne komunikacije nude obrađenu sliku stvarnosti. Ono što vidimo na televiziji, pročitamo u novinama ili nađemo na internetu, postaje simbolički informativni „junk food". Obrada te stvarnosti, za lakše varenje i brzo gojenje.
Možda je krajnje vreme da svet počnemo da posmatramo tako što ćemo isključiti ekrane kompjutera, i izaći na ulicu. www.mirjanabm.com
