Izvor: Večernje novosti, 26.Jan.2014, 00:28   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vikend od tri dana niko neće

KADA je krajem 60-tih godina prošlog veka državna vlast uvela neradnu subotu, radnici u tadašnjoj SFRJ su odahnuli. Dva slobodna dana tokom nedelje delovala su im kao poklon. Danas, pola veka kasnije, zaposleni u Srbiji, koji su okusili „blagodeti“ dva slobodna dana, nisu baš oduševljeni daljim kraćenjem radne sedmice. Ponudu koju ranije nikako ne bi odbili, sada ocenjuju kao meru koja dokazuje da kompaniji „ide loše“. Na četvorodnevnu radnu nedelju među prvima se pre nekoliko godina >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << odlučilo rukovodstvo tadašnje Železare „Ju-Es-stil“ iz Smedereva i to zbog pada prodaje na svetskom tržištu. Posle njih, kod nas je dan više dobilo i 2.000 radnika u pribojskoj Fabrici automobila (FAP). Ovakvu meru mnogi svetski ekonomisti ocenjuju kao dobru, jer bi smanjenje radnih sati moglo da stvori nova radna mesta, uštedu troškova rada, a po sociolozima, pak, donekle bi smanjilo i pritisak na poslovne karijere, što bi uspostavilo ravnotežu između privatnog i poslovnog života. Međutim, u Srbiji stvari stoje malo drugačije. Za ekonomistu dr Gorana Nikolića realnije je radni dan skratiti sa osam na sedam ili sedam i po sati, kao što je to već u Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Holandiji... To je način da se uz istu platu razmeste zaposleni. Po njemu, četvorodnevna radna nedelja ne bi naišla ni na podršku poslodavaca. - Mnogi teoretičari smatraju da manje radnih sati po radniku može dovesti do potražnje za više radnika, ali i do više slobodnog vremena za one već angažovane - kaže Nikolić. - Ako bi Vlada izašla sa tezom da se radno vreme smanji za pola sata dnevno u javnom sektoru, to bi morali da prate i privatnici. Tako bi se lakše zamrzle plate u narednih godinu ili dve, a javni izdatak bi za taj period bio realno smanjen za oko 10 odsto. Nikolić navodi da bi na taj način učinak u firmama koje rade na normu bio blago smanjen, dok u javnom sektoru svi poslovi koji mogu da se urade za osam, mogu i za pola sata manje vremena, a uštedelo bi se na troškovima za grejanje, rasvetu, kancelarijski materijal...ŠVAJCARCI NAJVREDNIJI MAKSIMALNA radna nedelja je sedam dana u trajanju od 48 časova, u šta ulazi i prekovremeni rad - objašnjava dr Novaković. - U Švajcarskoj se najduže radi, a oni imaju i najviši stepen zaposlenosti radno sposobnog stanovništva, najmanju nezaposlenost i skoro najviši standard, a nisu u EU. U svakom slučaju tamo se plaća svaki sat smenskog, noćnog i rada za državne praznike. Ekonomista Mlađen Đ. Kovačević smatra da je uvođenje četvorodnevne radne nedelje kod nas moglo da bude samo privremena mera koja ne bi dala konkretne rezultate. Po njemu je neophodno najpre promeniti čitav privredni i društveni sistem, pa tek onda se baviti konkretnim merama. - Prvi zadatak naše vlade trebalo bi da bude otpuštanje viškova u javnom sektoru - naglašava Kovačević. - Ubeđen sam da će državni vrh naći snage da se odrekne zaposlenih od kojih nema nikakve koristi. Prvo treba eliminisati faktore koji su doveli do kraha privrede, a to je moguće samo uz maksimalnu saradnju vlasti sa Srpskom akademijom nauka i ostalim naučnim institutima. Sličnog je mišljenja i dr Nada Novaković, naučni saradnik Instituta društvenih nauka u Beogradu, koja smatra da, opšti trend u vreme krize, nije skraćenje radne nedelje, već porast broja časova rada u toku dana i nedelje, ali sa manjim zaradama. To je posledica slabljenja sindikata, porasta konkurencije i nezaposlenosti i jakih interesa poslodavaca koje država štiti svim sredstvima. - Kršenje postojećih zakona i kolektivnih ugovora o dužini radne nedelje otpočele su najpre velike multinacionalne kompanije kao na primer „Simens“, „Folskvagen“, „Filips“, a nastavile su i druge. Na taj način smanjuju troškove rada, a povećavaju profit i svoju konkurentnost. Protiv toga bilo je mnogo štrajkova i protesta, ali su oni sve manje uspešni - objašnjava sagovornica „Novosti“.NA MINIMALCU 400.000 RADNIKA U SRBIJI je 50.000 ljudi radilo i ostalo bez dinara zarade. Oko 400.000 prima minimalac, na stotine je hiljada radnika koji neredovno i povremeno prime zaradu. Oko 420.000 radnika je bez povezanog radnog staža, a oko 200.000 zaposlenih i članova njihovih porodica nema zdravstveno osiguranje. Do sada, ističe dr Novaković, ne zna se da je neka zemlja i zakonski skratila radnu nedelju na četiri dana. Da je to isplativo sigurno bi se već desilo. Prema uputstvu Evropskog saveta, rad na neodređeno radno vreme i sa punim radnim vremenom se smatra standardom i uobičajenom praksom. To se primenjuje u najrazvijenijim zemljama EU, ali i OECD-a. U Srbiji sve ovo polako, ali sigurno nestaje. - Kod nas nema potrebe i namera da se skrati radna nedelja - objašnjava naša sagovornica. - Uobičajena je praksa, posebno u privatnom sektoru, da se ne plaća ni rad u punoj radnoj nedelji. Pravilo je u svetu da manji broj radnih sati - dnevno, nedeljno ili godišnje - donosi i manju zaradu. Ako skratite radnu nedelju na četiri dana, automatski će se smanjiti primanja zaposlenih, a niko ne garantuje da će se povećati zaposlenost. Ni sindikalci nisu oduševljeni mogućnošću smanjenja radne nedelje u ionako ojađenim srpskim preduzećima. Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije, ne podržava ovakvu mogućnost, jer smatra da je socijalno ekonomska situacija toliko loša, da ovakvi potezi ne bi doneli ništa dobro. - Trebalo bi da radimo više da bismo se brže oporavili - kaže Savić. - Uvođenjem neradnog petka se ne bi ništa uštedelo, jer ako manje radite, manje ćete i primiti. Svima je dosta životarenja. Srpski radnik nije neradnik, što dokazuje kada se zaposli u evropskim zemljama, ali ga treba stimulisati na odgovarajući način. Mislim da jedan dan odmora duže nije odgovarajući podstrek.

Nastavak na Večernje novosti...