Izvor: Blic, 17.Jun.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vikend kriza, vikend bolest
Vikend kriza, vikend bolest
Vikend depresija je psihološko stanje praćeno tugom, umorom, mrzovoljom, odsustvom želje za bilo kakvom bliskošću, te nizom telesnih tegoba, od glavobolje do stomačnih i drugih problema. Vikend krize možete da prevaziđete, ali morate da se zamislite nad sobom, kaže za 'Blic' prim. dr sc. med. Ljiljana Milivojević, neuropsihijatar, psihoanalitičar i grupni analitičar, naučni saradnik Medicinskog fakulteta BU.
- Razmisliti šta >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << biste želeli da promenite kod sebe i kako biste želeli da intenzivirate svoj život, tako da vikend ne bude više noćna mora - veli ona. - Svako je odrastao na drugi način, poneo drugačija iskustva iz prošlosti i možda baš tu treba tražiti uzroke. Osećanja obično zanemarujemo sve dok ne ostanemo sami sa sobom. Tada postaju neprijatna, čak počnu do nas ugrožavaju.
Vikend je provokativan momenat za ispoljavanje potisnutih osećanja, bilo da su deo trenutne krize ili nagomilanih problema. A odgovor na osnovno pitanje, kako se osloboditi muke, zavisi od toga šta čovek želi i da li je spreman da se obrati za pomoć.
- Pomoć psihoterapeuta daje nova saznanja o ličnosti i otvara mogućnosti da se prevaziđu konflikti zbog kojih su ljudi neraspoloženi, nefunkcionalni, zbog kojih mogu da razviju simptome ravne simptomima bolesti - kaže ona.
Usamljenost, boljka savremenog sveta, najizraženiji je doživljaj tokom vikend kriza, a odsustvo komunikacije smanjuje mogućnost izlečenja. Čovek ne mora fizički da bude sam. Kad se otuđi od partnera ili ukućana, vikend počinje da doživljava kao moru, dane ispunjene napetošću od koje želi da pobegne.
- Vikend razgoliti porodične odnose - konstatuje dr Milivojević - Čovek ima vremena da razmišlja o sebi, sagledava sebe u različitim ogledalima, a ona često odražavaju neprihvatljive likove. Od njih može da se skriva na različite načine, ali uvek nosi sa sobom ono breme koje ga plaši i koga bi se rado oslobodio.
Ali usamljenost može i da olakša izbor: prevazići problem ili ga gurati još dublje u sebe.
- Izbor je uvek stvar pojedinca - kaže dr Milivojević - ali mnoge poteškoće čovek ne može sam da reši. Savetovanje sa stručnjakom ga oslobađa patnje, omogućava izlaska iz vikend depresije, koja ga onemogućava da živi efikasnije i da iskoristi sve svoje potencijale. Tada smo prepušteni sami sebi
Šta želite? Da prevaziđete trenutni problem, koji je često najvidljiviji za vikend, kad je manja radna investicija i čovek ima više prilike da bude sam sa sobom, ili želite da radite na sebi, da promenite sebe? Od odgovora zavisi mnogo toga, upozorava dr Ljiljana Milivojević, novi član tima 'Blic lakara', koja će ubuduće odgovarati na pitanja čitalaca. Morate s nekim da razgovarate o tome
- Trenutni problemi uvek postoje, samo je pitanje kad će postati ozbiljni. Na primer besparica, nemogućnost da se zadovolji neka želja, može biti trenutna ili dugotrajna. Prva dovodi do trenutnog neraspoloženja, druga do trajnog neraspoloženja koje može da preraste u depresiju. Sukob ili konflikt interesa, želja, mogućnosti, na poslu ili u porodici, takođe može biti trenutni problem, kao i neprilagođenost novoj situaciji.
- Moguća rešenja: konsultacije sa psihoterapeutom koji je najkompetentniji za ovakvu pomoć; razgovori s bližnjima, sport... Ali tako se na kratko prevazilaze problemi. Masovno se pribegava anksioliticima i antidepresivima, ali to je samo mentalna prečica koja oslobađa potrebe za rešavanjem problema.
- Ako radite na sebi otkrićete nove dimenzije sopstvenog bića, promenićete se. Izbor psihoterapijske procedure je stvar slobodnog izbora, ali to je jedini način na koji se problemi mogu trajno prevazići.
