Izvor: B92, 02.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vidovdanske poruke
Zbivanja na političkoj i društvenoj sceni Srbije, ne samo u vreme nadmetanja najboljih svetskih fudbalera, najviše liče na igru i ponašanje Petkovićevih izabranika na one tri utakmice u Nemačkoj: sve se radi bez poštovanja države, bez znanja, volje i duha, bez jasne podele uloga i uvažavanja saigrača... Svi su unapred pomireni da se trud ne isplati jer cilj ionako neće biti dostignut. Bolji recept za neuspeh smislio je samo onaj ko je predložio Maršićanina za predsednika. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Kosovo je deo Srbije. U Beogradu to gotovo nikome ne treba obrazlagati. U Prištini je opasno prozboriti o bilo čemu što nije nezavisnost. U Gračanici se to može reći samo po odobrenju međunarodnih činovnika. Ko god govori o Kosovu kao delu Srbije, valjda podrazumeva da su svi građani Kosova državljani Srbije. Teritorija ne znači ništa bez ljudi koji na njoj žive. Ako ih država Srbija smatra svojima, ne sme se praviti da oni ne postoje i da ih ne primećuje. Ako prvi ministar može da ode u Gračanicu samo pod zaštitom stranih vojnika i policajaca - time nikoga ne uverava da je on u svojoj zemlji. Ako se ne sretne ni sa jednim kosovskim političarem, takođe nešto nije u redu. Koga je Vojislav Koštunica uverio da je ostvarljivo ono što govori? Ovdašnjoj javnosti mogao se obratiti i odavde. Meštani Gračanice znaju kako im je i bez patetičnih govora. Naslušali su se obećanja i zaklinjanja. Znaju ih napamet. Ni njima ni ostalim građanima Srbije, uključiv i sve na Kosovu, ni ovom prilikom - kao ni o Vidovu dne 1989. godine - nije objašnjeno kako beogradska vlast namerava da ostvari ono čemu teži. Cilj je poznat. Nije poznat put. Pre sedamnaest godina na Vidovdan Slobu je slušalo nekoliko stotina hiljada ljudi. Vojislava Koštunicu ove godine - nekoliko stotina. Pre sedamnaest godina Vođini slušaoci behu spremni da na njegov zov krenu i u vatru i u vodu. Oni koji su u sredu slušali premijera ne lepe se na vruće reči. Šta u političkom smislu znači tvrdnja da je cela Srbija hram, a Kosovo oltar tog hrama? Kako će je Beograd rastumačiti stranim i kosovskim pregovaračima? Nadležni za Kosovo gračaničku izjavu nisu komentarisali. Samo su, nakon skupa u Moskvi, podsetili Beograd i Prištinu da u budućim razgovorima budu pošteni. Čim se tako nešto kaže, znači da se pretpostavlja da bi neka od strana mogla da se ponaša drugačije. Kosovski Srbi su, kako se zvanično tvrdi, ohrabreni posetom predsednika Vlade. Kosovski Albanci nisu. Ako su i oni građani Srbije, Beograd će pre ili kasnije morati da nađe primerene reči i za njih.
Predsednik Srbije nije ni od koga morao tražiti dozvolu za odlazak u Podgoricu, Zagreb, Sarajevo i Skoplje. Komšije su posle svega ponovo komšije i nema druge nego gledati da se to što bolje iskoristi. Koliko vremena mora proći dok ne bude moguće da ljudi izbegli iz Knina mirno prošetaju rodnim gradom? Danas ne treba biti posebno hrabar da bi se iz Srbije otišlo na letovanje u Hrvatsku. Izbeglicama koji bi da se vrate treba mnogo hrabrosti. Upravo zbog toga je nužno što više razgovora i na najvišem i na nižim nivoima.
Barjak države Crne Gore zavijorio se pred palatom Ujedinjenih nacija upravo na Vidovdan. Da li je Kofiju Ananu neko nešto došapnuo o značaju tog datuma ili je tako ispalo igrom slučaja? Ko veruje u svetske urote, ne priznaje slučajnosti. Ko je očekivao da će Crna Gora biti primljena u Ujedinjene nacije tek na jesen, eto mu dodatnog razloga za sekiraciju. Da li bi Srbija nešto dobila da je svet odugovlačio s priznanjem Crne Gore? Ne bi baš ništa, ali bi se neki naslađivali.
Proteklih dana dosta se govorilo o imidžu Srbije. To jest, o njegovom poboljšavanju. Neće ići lako. Kada manje upućenim vremešnijim strancima pomenete da ste iz Srbije, odmah se sete Dubrovnika, Mostara ili Ohrida. Podsetite li ih da su u međuvremenu menjane granice, oni brže bolje pomenu Tita. Ako hoće i da vas bocnu, ne zaborave ni onoga koji je hteo da postane drugi Tito. Imidž je kao i nadimak. Kada se jednom stekne, ne da se tek tako otkačiti. Agim Čeku zna kakav imidž ima u Srbiji i dokle će ga pratiti. Zbog toga tako uporno svim sagovornicima iz sveta govori o slobodnim izborima, ljudskim slobodama i pravima manjina. Kosovski Srbi od tih izjava nemaju ništa. Nemaju mnogo više ni od uveravanja da je istina jača od svakog zla i svakog nasilja.
Bivši fudbalski selektor svu krivicu svaljuje na one s kojima je pošao ka svetskom vrhu. Nije lako naučiti da se i u porazu može biti dostojanstven. Prvo mesto je samo jedno. Gube i gubiće i oni koji imaju igru. Sramno je izgubiti bez igre. Nisu samo igrači krivi što igre nije bilo. Selektor je, gurao ljude da ginu za njega, a sada se pravi da ni na koji način nije bio umešan u priču.
Svetu se o Vidovdanu obratio i zamenik šefa trenutno najjače partije. Ukoliko Evropa zaštiti teritorijalni integritet Srbije i doprinese ostanku Kosova i Metohije u srpskim granicama, radikali će, obeća Nikolić, predvoditi kolonu stranaka koje žele ulazak u EU. Bila bi to zanimljiva kolona. Traženje dobrih usluga Evrope ne mora se shvatiti kao još jedan radikalski hir. Greška je u tome što ono kasni nekoliko godina. Ako je dobro shvaćena poruka iz Moskve, na dnevnom redu budućih pregovora neće biti tema koju predlažu radikali. Još jednom važi pravilo da se do cilja može stići samo ako se on realno odredi. U protivnom se ide iz poraza u poraz.
