Izvor: Večernje novosti, 05.Nov.2014, 14:44   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vidi Negev i - preživi!

- Otvorite stari dobri bestseler Bibliju i na karti Izraela odaberite put kroz mesta koja i danas nose imena iz drevnih vremena. Za put kroz živu prošlost potrebna vam je dobra volja, još bolje planinarske cipele, šešir sa širokom obodom i ranac s dovoljno vode i hrane. Ne brinite za smeštaj. Umesto hotela sa samo tri-četiri zvezdice spavaćemo pod nebeskim svodom s bezbroj zvezda. U slučaju bilo kakvih problema imamo i anđele-čuvare. Mi ih zovemo „Trejl -ejndželsi”, stanovnike >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << pustinje koji paze na planinare-hajkere - davao je poslednja uputstva članovima tima „Trail 2014”, Izraelac Ašer Drimer, učitelj, planinar i zaljubljenik u prirodu. On je bio vodič ekspedicije „Trail” u kojoj je osam odabranih putopisaca iz celog sveta imalo privilegiju da upozna Obećanu zemlju Jevreja, koja je istovremeno Sveta zemlja hrišćana, pešačeći stazom „Izrael nešnel trejl” (Israel national Trail). Reč je o nacionalnoj planinarskoj "saobraćajnici" koja se proteže oko 1.000 kilometara, od vrele pustinje Negev na jugu, do plodne Galileje na severu Izraela. Ova ruta je deo drevnog puta karavana kroz "Plodni polumesec" - niz rečnih dolina od Mesopotamije do Egipta, jedne od kolevki ljudske civilizacije. PRIRODNI AMFITEATRI - Biblija je knjiga o putovanjima. Kuda god da pođete, ne možete da promašite put. Ovde je svaka stopa biblijska - objasnio nam je Ašer Drimer. Glavna biblijska staza vodi kroz Obećanu zemlju, kariku koja povezuje Evropu, Aziju i Afriku. Milenijumima su tu cirkulisali trgovci, vojske, civilizacije i religije koji su ostavili svoje tragove. Zato se u glavni biblijski drum uliva bezbroj malih staza - pritoka od kojih svaka ima sopstvenu priču. Taj sliv puteva bio je laboratorija u kojoj se stvorila ideja o jednom svemogućem, sveprisutnom a nevidljivom Bogu.Takvog Boga ljudi su mogli da zamisle samo u noćnoj tišini pustinje, pod beskrajnim zvezdanim svodom od koga hvata vrtoglavica i kad ležite na tlu, govorio je legendarni pukovnik Lorens - Lorens od Arabije. Ipak, ideja o Bogu nije mogla da se kristališe u bilo kojoj pustinji. Ona se zažarila u monumentalnoj kamenoj pustoši Negeva čije tajne staze vode kroz nadzemaljske amfiteatre kratera i kroz vadije - kanjone isušenih praistorijskih reka. Ti pustinjski putevi teku ispod lica koje je u kamenu izvajalo hiljade godina vetrova izmešanih s prašinom koja brusi i najtvrđi kamen. Staze vode ispod divovskih katedrala, kupola i piramida koje su isklesale erozija, oluje i prolećne munjevite bujice koje valjaju stene teške nekoliko tona kao šljunak. - Na mestima gde se bujice lome u vodopade voda je oblikovala prirodne amfiteatre po čijim su uzorima kasnije arhitekte pravile prva pozorišta. Svuda u pustinji Negev nalaze se prauzori monumentalne arhitekture - pričao je Drimer u senci klisurice kojom se ulazi na divovsku pozornicu Makteš Magdola, najmanjeg od tri divovska kratera, čuda prirode koji se mogu naći samo u ovom delu sveta. Iako oni izgledaju kao ugašeni vulkani, ili ožiljci od udara meteorita prečnika od 10 do 40 kilometara, reč je o jedinstvenim geološkim erozivnim fenomenima. U njihovim stenama zaprepašćeni posmatrači lako nalaze fosile čudnih životinjica koje su živele na dnu mora, koje se ovde talasalo pre pet miliona godina. ČUDO ŽIVOTA I OPSTANKA Kroz klisure kojima je more oteklo iz kratera vode biblijski i civilizacijski putevi i zbog toga je ekspedicija „Trail 2014” putovanje započela baš u srcu Negeva. Sa novinarima i blogerima, veoma simbolično, pešačili su i njihovi domaćini studenti - diplomci Univerziteta u pustinjskoj prestonici Beršebi. Ime ovog modernog grada, univerzitetskog i privrednog centra sa 300.000 stanovnika, u prevodu glasi Zavetni bunar, jer je podignut ne mestu gde je praotac monoteizma Avram iskopao zdenac, zasadio lug i zasnovao naselje. On je u Negev stigao na Božju zapovest nevidljivog Boga, koji na pozornicu ljudske civilizacije ulazi kroz biblijsku legendu o Avramu. Na Božju zapovest Avram, Avraam, Abraham ili Ibrahim sa ženom Sarom, slugama i stadima napušta veliki grad Ur u Mespotamiji i kreće na put u nepoznato. On pešači kroz ceo Plodni polumesec, a priključuju mu se i drugi lutajući pastiri kojima priča o Obećanoj zemlji, koja nije u zelenim rečnim dolinama, ali će biti njihova i slobodna. Avram predvodi sledbenike kroz sve surovije predele sve dok se ne zaustavi usred pustinje Negev, a znak da je na pravom mestu bila je voda u bunaru koji je iskopao. Oko njega Avram sadi šumarak u kome se moli i zahvaljuje Bogu. Ova zahvalnost je čudna po današnjim merilima, ali postaje razumljiva kad se iskusi pešačenje -"hajking" u pustinji. Iako nam se na počeku puta činilo da je bolje prevaljivati što veće komade puta bez zaustavljanja, vodič nas je zaustavljao u svakoj senci. - Zakon pustinje je da se nijedna senka ne propušta. Ona i voda su blagoslov - ponavljao je Drimer na prvim kilometrima. Kasnije nije morao to da čini, jer su hajkeri sami jurili za svakim hladom. Evropljani i Amerikanci su bili ubeđeni da je minimum od 5 litara vode u rancu preteran, ali do večeri su sve rezerve bile popijene, pa su nam u pomoć pritekli trejl-ejndželsi. Tako su gosti iskusili jednostavnu, a životno važnu blagodet senke i vode koja je i u biblijskoj legendi o Avramu bila znak gde treba da utemelji grad Beršebu - Bunar zaveta. Voda, drvo koje daje so i zaštitnička senka su simboli čuda života i opstanka u pustinji, ali i neprestanog iskušenja. Pešačenje putevima širenja Avramove vere veoma brzo je naučilo putnike opremljene savremenom opremom da je moć drevenih znanja, ideja, mitova i legendi mnogo veća i važnija nego što se to na prvi pogled čini. MANjI OD ZRNA PESKA Bez televizije i bujice informacija sa Interneta, u tišini bezosećajne pustoši, brzo se gube iluzije nadmoći nad prirodom i utisak da je svet danas mnogo manji nego u prošlosti. Um se vrlo brzo vraća u Avramovo vreme dok se hoda ispod pedestak metara visokih kamenih lukova, nabranih kao list hartije zgužvan nekom neopisivo moćnom rukom. Jedan uz drugi, oni podsećaju na pršljenove skeleta neke strašne zveri zarivene u tlo pokriveno sitnim kamenjem koje seče đonove. Utisak malenekosti i usamljenosti samo je pojačavao prizor nekoliko stotina metara visokih palisada od kamenih stubova koje je erozija usekla duž oboda kratera. Taj surovi usamljeni svet je scena na kojoj su se pre oko 3.500 godina pojavili Avram i njegovi pastiri tražeći zemlju kojom mogu da lutaju slobodno sa svojim stadima, van domašaja sile careva i faraona. U njoj su se suočili sa mnogo većom neljudskom i nevidljivom silom koja je oblikovala taj fantastični samotni svet. - U pustinji se suočavaš sa samim sobom. Sve maske brzo padaju. Ako želiš da upoznaš čoveka treba da pođete zajedno u pustinju - objašnjavao je Ašer dok smo obedovali pribijeni uz stenu u uskoj traci hlada velike jaruge. Pustinja je i mnogo kasnije, kad su se judaizam, a zatim hrišćanstvo institucionalizoavali kao religije, ostala simbol meditacije, tajanstva i približavanja Bogu. U Negevu taj duh misterije postoji i sada, iako je pustinja nacionalni park s obeleženim planinarskim stazama i natpisima koji upozoravaju da se ne baca smeće, a povremeno se nailazi na asfaltirane puteve, dalekovode i stanice cevovoda kojim se s najdragocenija tečnost - voda transportuje s kraja na kraj Izraela. Urkos svim tim svedočanstvima moderne civilizacije još uvek je pravo mistično iskustvo otkrivanje skrivenih vodenih riznica, prirodnih cisterni u pećinama užarene pustoši čije se stene prelivaju u svim nijansama okera, narandžaste, ljubičaste do ugljenocrne. Takva riznica životvorne tečnosti je i Ein Jorkem, drevna stanica puta kroz kanjone pristorijskih reka Hatira vadi i Jamin Vadi. U njima se putnik ni danas ne oseća mnogo veći od zrna peska, ali današnje hajkere teši pomisao da ih tamo negde čeka udobnost civilizacije. Za one koji su živeli ovde u Avramovo vreme, jedina nada za preživljavanje bila je samilost nevidljivog Boga koji je stvorio to čudo prirode. Verovanje da sudbina zavisi od Njegove volje samo su potvrđivale iznenadne moćne prolećne oluje i bujice. One i danas, za vrlo kratko vreme, pune kanjone duboke stotinak metara, korita kao u preistoriji, a izraelski domaćini koji su kao planinari doživeli te bujice u Negevu kažu da je to iskustvo neopisivo u svojoj zastrašujućoj lepoti. SVETINjA TRI RELIGIJE Spoznajom pustinje i danas postaje razumljiva bespogovorna poslušnost Avrama u događaju koji je koji je promenio sudbinu čovečanstva iznedrivši judaizam, hrišćanstvo i islam. Naime, upravo se u pustinji, kaže biblijska legenda, dogodilo čudo kad se stogodišnjem Avramu i devedesetogodišnjoj Sari rodio sin Isak. Bila je to božja nagrada za poslušnost i odanost glasu koji ih je odveo iz bogatog megalopolisa Ura u besplodni Negev. Stari roditelji voleli su sina jedinca više od života, ali posle nekoliko godina Bog je rešio da ih surovo iskuša. Javio se Avramu i naredio mu: "Uzmi sina tvoga jedinca Isaka, kojeg ti ljubiš, idi u zemlju Moria, i prinesi njega na žrtvu na gori, koju ti Ja pokažem". Avram se ponovo povinovao, verujući čvrsto u Boga. Osedlao je magare, uzeo drva, poneo žeravicu i sa Isakom krenuo kroz pustinju ka Moriji, verovatno putem kojim danas idu planinari. Trećeg dana Avram i Isak stigli su do brda na kome je otac trebalo da prinese sina na žrtvu. Otac, simbol apsolutne vlasti, nosio je žeravicu i nož, a sin je poslušno na leđima teglio drva za lomaču. - Oče moj! Imamo vatru i drva, a gde je jagnje za žrtvoprinošenje? - upitao je Isak. -Gospod će naći Sebi jagnje - odgovorio je jedincu Abraham, Avraam, Avram ili Ibrahim, zavisno da li je glavna ličnost judaističke, hrišćanske ili islamske legende. Na vrhu brda je napravio žrtvenik, vezao sina i stavio ga na drva, ali kad je ruku s nožem prineo dečakovom grlu, zaustavio ga je anđeo: - Avrame, Avrame! Ne podiži ruku tvoju na dete i ne čini nad njim ništa. Jer sada Ja znam da se bojiš Boga, jer nisi požalio jedinca tvojega sina, Mene radi! Umesto Isaka žrtvovan je ovan, koji se niotkuda pojavio s rogovima zapletenim u žbunje. Za takvu veru i poslušanje Bog je ponovo blagoslovio Avrama i obećao mu da će imati potomstva "tako mnogo, kao zvezda na nebu i kao zrna peska na obali mora, i da će u njegovom potomstvu dobiti blagoslov svi narodi na Zemlji". Teolozi kažu da je događaj na brdu Moriji najava da će iz Avramovog roda doći Spasitelj sveta. Legenda o prinošenju Isaka na žrtvu za hrišćane je predskazanje dolaska Isusa Hrista koji će se po volji Oca žrtvovati za grehe svih ljudi. Sin Božji je na plećima nosio krst do vrha Brda Lobanja, kao što je sin Avramov penjući se na Moriju na leđima nosio drva za lomaču gde je trebalo da bude žrtvovan. Oba istorijska brda, mnogo poznatija kao Brdo hrama i Golgota, nalaze se unutar zidina starog Jerusalima, svetog grada tri religije, prestonice države Izraela, ali metafizičke Obećane zemlje Jevreja i Svete zemlje hrišćana. Muslimani, poklonici najmlađe među "Avramskim religijama", iako se Jerusalim nigde ne pominje u Kuranu, naknadno su proglasili ovaj grad trećim najsvetijim gradom, posle Meke i Medine. Razlog je bio u osnovi politički, jer su okupacijom Svete zemlje želeli da pokažu da je Bog naklonjeniji njima nego Jevrejima i hrišćanima. Jerusalim podignut na suroj oštroj steni, i danas je daleko od trgovačkih puteva i luka, kao i u vreme kad je car David tu napravio svoju prestonicu i utemeljio svetilište na Brdu hrama. Od njegovog vremena traje borba za prevlast nad njegovom svetošću... MESTO HARMONIJE I MIRA Oko 800.000 ljudi živi u modernom Jerusalimu koji izgleda kao beli kameni mravinjak gledan s okolnih brda. Srce tog grada je Stari Jerusalim, okružen moćnim zidinama. Na Moriji - Brdu hrama blista pozlaćena kupola džamije nad Kamenom postanja. To je poslednja u beskrajnom nizu bogomolja koje su tokom dva milenijuma podizane nad Svetom stenom kojom je, po jevrejskom predanju, Bog počeo stvaranje sveta. Mudri biblijski car Solomon na ovom mestu je sagradio legendarni prvi Jerusalimski hram u kome je čuvana svetinja nad svetinjama, Zavetni kovčeg s Mojsijevim tablicama zakona. Od njega nema ni traga, jer su sledećim vekovima na Brdu hrama rušili, zidali i preziđivali hramove Vavilonci, Jevreji, Grci, Rimljani, Vizantinci, Arapi, krstaši, Osmanlije... Sve do današnje džamije čiju je kupolu 1993. jordanski kralj pokrio s 80 kilograma čistog zlata!BRDO HRAMADeo starog Jerusalima oko Brda hrama bio je praktično nedostupan Jevrejima i hrišćanima do 1967, kad je posle Šestodnevnog rata Izrael povratio kontrolu nad svojom istorijskom prestonicom. Hodočasnici nemuslimani su tada, posle dugih vekova zabrana, dobili pristup Brdu hrama. Danas je plato na njegovom vrhu, gde su džamije Zlatna kupola i Al aksa, jedino mesto u Starom Jerusalimu gde se može videti teško naoružano obezbeđenje koje pazi na grupe mušakaraca i žena koje besomučno izvikuju "Alahu akbar". Upravo ovih dana islamski fanatici izazvali su nerede i kamenovali policiju na Brdu hrama.Stari Jerusalim u kome su i Sion i Brdo hrama i Golgota često se naziva Pupkom sveta jer će se tu, po svetim knjigama judaizma, hrišćanstva i islama, posle Sudnjeg dana pojaviti Spasitelj čovečanstva. Već vekovima oko starog Jerusalima su najskuplja grobna mesta na svetu, gde žele da budu sahranjeni oni koji koji veruju da će tako biti bliže Spasitelju koji će posle Sudnjeg dana baš tu određivati ko ide u raj, a ko u pakao. Ova priča zvuči kao šašava stara legenda, ali samo dok se ne doživi Stari Jerusalim ujutro, stojeći ispred ček-pointa u kome kroz skener prolazi beskrajni red hodočasnika koji žele da vide Brdo hrama. - Religije se ne slažu oko imena Spasitelja, ali su saglasne da će On ovde osnovati centar Božjeg grada, mesto svetosti, harmonije i mira. Zato su se oko Jerusalima vekovima vodili najkrvaviji ratovi - pričao je vodič Ašer Drimer članovima ekspedicije „Trail 2014.” koja je strpljivo čekala u redu u podnožju Brda hrama. Reka turista i hodočasnika do vrha brda stiže drvenim pokrivenim stepeništem, koje se gornjim delom naslanja na ogroman zid od lepo otesanih blokova koji pokriva celu zasečenu zapadnu stranu Morije. To je Zid plača, ostatak legendarnog drugog Jerusalimskog hrama koji su Rimljani srušili 70. godine. Treći će, po predanju, podići Spasitelj. Na vrhu Brda Hrama od zore se prolama fanatično "Alahu akbar", čas iz hora ženskih grla, čas iz muških. U podnožju brda, kraj Zida plača, tiho se mole Jevreji. Oni šapuću zidu naslonjeni na njegove tesanike, a zatim u proreze između kamenja ostavljaju poruke sa molbama Bogu. Atmosfera Starog Jerusalima najbolje se oseća kad se Brdo Hrama posmatra sa susednog brega na kome se nalazi jevrejska četvrt nadnesena nad velikim trgom kraj Zida plača. Odatle se najbolje čuje neponovljivi koncert tri religije. Kad istovremeno zazvone zvona Crkve Hristovog vaskrsenja na obližnjem brdu Golgoti u hrišćanskoj četvrti, kraj Zida plača odjeknu šofari od ovnujskih rogova koji su u biblijskom predanju svojim zvukom rušili zidove Jerihona, a pridruže im se, pokušavajući da ih nadglasaju, poklici iz hiljada grla "Alahu akbar". KO DOĐE, TEŠKO ODLAZI Od Brda hrama do Golgote put vodi kroz jevrejsku četvrt s lepim zgradama univerziteta i sinagoge, verne kopije bogomolja koje su nekoliko puta rušili fanatični islamisti. Staza se spušta na Kardo, glavnu ulicu Jerusalima u vreme Rima, koju su arheolozi iskopali u tlu desetak metara niže od današnjeg nivoa grada. Toliko je za 2.000 godina porastao Jerusalim, koji je nebrojeno puta uništavan i iznova građen. Rimska saobraćajnica uliva se u tunel kojim se ulazi na staru tržnicu - suk gde vlada samo božanstvo trgovine. Tu možeti videti prodavca koji u rukama drži Kuran a u izlogu hrišćanske suvenire, a na kafanicama možete pročitati "ako vam se hrana ne svidi, ne morate da platite". Takav duh vlada i u krivudavoj strmoj uličici Via dolorosa, Putu bola, kojim kojom je Hrist nosio krst do vrha Golgote. To je danas put verskog turizma i trgovine. Kroz taj koridor šareniša stiže se do Golgote i centra pravoslavnog hrišćanskog sveta - Hrama Vaskrsenja Hristovog, poznatog i kao Crkva svetog groba. Tu je sveta Carica Jelena, majka svetog imperatora Konstantina, otkrila časni krst na kome je Isus bio razapet. Car je iznad Golgote podigao prelepu crkvu koja je bezbroj puta rušena i doziđivana, pa danas predstavlja rotundu, ogroman arhitektonski kompleks pod kupolom, pravo saće od dvorana i kapelica koje su podeljene između nekoliko hrišćanskih crkava. One upravljaju pojedinim delovima crkve, kapela, oltara, po posebnim pravilima ustanovljenim pre nekoliko vekova. Na Golgoti je danas oltar ispod koga je rupa u kojoj je, kako se veruje, stajao Časni krst. Zato vernici, među kojima je naviše Rusa, obavezno zavlače ruku u otvor, a hodočasnice koje sve snimaju mobilnim telefonima prave neverovatne zastoje i gužvu, pa monasi nekad moraju da intervenišu, kao i bilo koje drugo obezbeđenje. Još je veća gužva ispred Kapele Groba Hristovog, centralne tačke Hrama Hristovog Vaskrsenja. To je mala drvena crkva pod monumentalnom kamenom kupolom velikog hrama i ispred nje, od jutra do večeri, čekaju reke hodočasnika. Najveća gužva vlada na Veliku Subotu uoči Vaskrsa, kad se posle molitve pravoslavnog patrijarha tu pojavljuje Blagodatni oganj koji pali sveće hodočasnika. Od vremena Saladinovog osvajanja Jerusalima, ključeve hrama Vaskrsenja Hristovog po tradiciji čuvaju dve muslimanske porodice. O magiji Jerusalima najbolje je posvedočio "izraelizovani Amerikanac" fotoreporter Džejkob Ros: - Pre tri godine došao sam u Jerusalim da napravim reportažu. Svaki dan je pravim i nisam odmakao mnogo od početka. Ovo je neverovatan grad i aktivni vremeplov u koji je lako ući, a teško izaći. Postao sam pravi Jerusalimac i ne verujem da ću se ikad vratiti u Ameriku - ispričao je Ros...

Nastavak na Večernje novosti...