Izvor: Večernje novosti, 05.Nov.2013, 14:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

VideoNovosti: Tajna roda skrivena u gnezdu

Rode naseljavaju Balkan još od davnina, a njihov životni ciklus ne prestaje da pred naučnike stavlja nove izazove u proučavanju njihove ćudi. Jedan od naših najznačajnijih ornitologa, Javor Rašajski, koji se tokom karijere više puta bavio ovom tematikom, za „Zov” otkriva detalje života i ponašanja roda. - Belim rodama sam posvetio mnogo vremena, oko 15 godina - kaže na početku Rašajski. - Prstenovao sam ih i pratio migracije, a tom metodom može da se dozna i još mnogo toga. Ako >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << želite da se bavite rodama, odnosno da ih proučavate, morate da se popnete u gnezdo, jer tu sve „piše”. Na osnovu prstenovanja i praćenja, ustanovio sam putanju, koja doseže čak do Kejptauna u Južnoafričkoj Republici. Javor Rašajski podvlači da je roda, i pored toga što većinu godine provodi u Africi, nasuprot opštem mišljenju, evropska vrsta, jer se gnezdi na Starom kontinentu, i to joj određuje „poreklo”. - One ne odlaze u Afriku zbog zime, već zbog hrane, koje ovde nema dovoljno za njih u zimskom periodu. Dobar deo ishrane roda su insekti, koji jednostavno ovde nisu dostupni kad padne sneg. Već sredinom avgusta polazi se na put, a krajem marta ponovo su ovde i već prvih dana aprila polažu jaja. Dakle, ona je praktično ovde četiri meseca godišnje, ali tu je statična, upravo zbog gnežđenja, dok se u Africi stalno seli sa staništa na stanište. Sam put do Afrike traje tri meseca, u jednom pravcu, tako da roda većinu života provede u pokretu. Crna roda Crna roda uglavnom nastanjuje vlažna staništa, koja nestaju velikom brzinom i to je jedan od razloga njene veće ugroženosti. - Slavonija je, recimo, idealno stanište za crnu rodu, i ona se tamo gnezdi, dok na Vršačkim planinama postoje dva para, kao i na Fruškoj gori. Preko granice, u rumunskom delu Južnog Banata, ima još staništa. Kod nas ih ima najviše u Vojvodini, u podunavskim šumama, ali i uz Tisu, kao i na Obedskoj bari, i to je otprilike cela populacija crne rode kod nas. U Vojvodini ukupno ima oko 70 parova, a u celoj Srbiji maksimalno do dve stotine. Seobe Unapred „programiran” put prisutan je u instinktima roda verovatno mnogo pre nego što je čovek počeo da korača Zemljom. Kako one ne mogu da lete preko mora, odnosno ne mogu mnogo vremena da provedu u letu, koriste dve ustaljene rute kojima zaobilaze Mediteran. Stižu do najudaljenijih tačaka na jugu Crnog kontinenta, ali to važi prevashodno za jata koje naseljavaju južnu i centralnu Evropu, dok one vrste koje obitavaju nešto severnije, ne idu toliko daleko na jug. Uglavnom, većina se spušta dolinom NIla ka cilju, a prvo pređu u Aziju preko Bosfora, i zatim preko Sueca ulaze u Afriku i nastavljaju put ka krajnjem odredištu. Neka druga jata, pak, direktno prelaze iz Evrope preko Gibraltara. U svakom slučaju, put je dosta dug, oko 8.000 kilometara. - Pre polaska na put, formiraju se selidbena jata koja mogu da broje i do 200 jedinki. Jato garantuje sigurnost, jer ih svakakve opasnosti vrebaju na putu. Kad se vrate, formiraju se parovi i dolaze na svoja gnezda. Rode inače nemaju posebnu društvenu hijerarhiju, niti nekakav oblik zajednice, osim grupisanja u jata, tako da su parovi jedina „grupa”. Pošto mužjaci odvojeno putuju od ženki, ko prvi stigne do gnezda, čeka onog drugog. Ugroženost Pored bele rode, Evropu nastanjuje i daleko manje zastupljena, a isto tako i mnogo ugroženija crna roda. premda je i bela u „crvenom”. Kako kaže Javor Rašajski, to je problem velikih vrsta, a pritom misli na fizičku veličinu jedinke. - Razlozi zbog kojih su ugrožene su višestruki - navodi on. - Glavni je uništavanje biotopa, odnosno staništa. Ponestaje hrane, a onda ili traže drugo mesto, ili jednostavno - nestanu. Dešava se još i da roda dolazi na upamćeno stanište, iako tamo više nema hrane. Onda se javlja tzv. redukcija potomstva, odnosno roda ubija svoje mladunce. Sova, na primer, ako oseti da će godina biti oskudna hranom, snese manji broj jaja, dok roda to ne radi, već naknadno eliminiše „višak”. Obično snese četiri do šest jaja, a zatim određuje koliki broj će redukovati. Ovo je još jedan faktor u nestajanju rode, jer ukoliko prežive samo jedan mladunac ili dva, to je u najboljem slučaju samo prosta reprodukcija. Tome treba dodati i činjenicu da se dobar deo njih ne vrati iz Afrike, i ta brojka ponekad može da dostigne i četvrtinu jedniki koje su otišle na put. Ishrana Roda jede skoro sve, pa je na njenom meniju praktično ceo lanac evolucije od insekata pa naviše. Zmije, žabe, punoglavci i sitni sisari su nezaobilazni, a insektima se hrani pretežno u prvom periodu odrastanja. Posle samo nekoliko dana prelazi na ribe i žabe, a zatim na sve veće jedinke, potom na zmije, a na kraju dolazi i najjača hrana, kad treba da se poleti, a to su miševi. - Kad vidite rodu pored strnjike, budite sigurni da traži miševe. U tim slučajevima ona se ponaša kao grabljivica. Ipak, ne može da svari kosti, dlake i perje, i zbog toga povrati taj „višak”. To su tzv. gvalice, koje se sklupčaju u želucu i zatim ih izbacuju napolje, što je karakteristika i dnevnih i noćnih grabljivica. Ipak, zbog nekih drugih karakteristika, ona se ne smatra grabljivicom. Njen kljun nije prilagođen lovu, a nema ni kandže. Na kraju krajeva, te njene karakteristike, koje se mogu porediti sa onima koje imaju grabljivice, ispoljavaju se samo u tom periodu kada intenzivno hrani mladunce. Neke jedinke koje ne mogu da odu na put, pronađu ljudi, i hrane ih onim što sami jedu. U okolnim selima pored Vršca, rode se hrane i kobasicama, ribom sa pijace, ali i veštački napravljenom hranom, kao što je recimo ona za pse. Čak jedu i hleb. Neprijatelji Roda je velika ptica i retko ko u životinjskom svetu može da joj „zaprži čorbu”. Osim, naravno, čoveka. Ljudi ruše gnezda, a poneki lovci i vežbaju gađanje na njima. Pored toga, ona praktično i nema neprijatelja, ali je paradoksalno da ptica, koja po legendi donosi decu, uništava sopstvenu i to u velikom broju. Ipak, to nije krivica roda, već čoveka, koji je po ko zna koji put rešio da prirodi kaže „Ne!”. Gnezda roda i dalje krase dimnjake, a dokle, samo je na nama, jer i dimnjaka je sve manje.Preuzeto iz redakcije Zov-a POGLEDAJTE VIDEO „SELIDBENI PUT RODA“

Nastavak na Večernje novosti...