Izvor: Blic, 12.Maj.2014, 21:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vida Ognjenović: Fatalno je ponavljati greške
- Budućnost je uvek uslovljena prošlošću - kaže ugledni pisac i reditelj.
Razgovor sa Vidom Ognjenović rađen je u Srpskom narodnom pozorištu Novi Sad, u petak, nakon premijere predstave „Ostavite poruku“ koju je režirala po romanu Borisava Čičovačkog.
Publika je gromkim aplauzom nekoliko puta vratila na poklon glumački ansambl koji je dočarao gorku, duhovitošću prožetu, scensku priču o nama u prvoj polovini devedesetih, o ratovima, izgnanstvu, raspadu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << očaju, izbeglištvu... Nizali su se među gledaocima i upečatljivi komentari od parafraziranja Ljube Simovića „nas je nesreća džabe zadesila“ pa nadalje.
- Imala sam jako dobru ekipu, radili smo s velikim interesovanjem, istraživačkim žarom prema temi. Odlomak iz romana, objavljen i kao pripovetka, sačinjen je isključivo od telefonskih poruka na sekretarici. Inspirativan predložak za dramu i predstavu. U tim kratkim rečenicama su čitavi događaji. One su puls tog vremena, spisak stvari koje smo preživeli...
Jedan od komentara u publici je bio da devedesete (rastureni životi, izgubljeni ljudi...) danas izgledaju „kao smrt koja se nije završila“?
- Greške koje su počinjene, nažalost, ničemu nas nisu naučile. I to je ono što najviše razočarava, pa i boli. Kad smo analizirali poruke, odnosno suštinske trenutke iz prve polovine devedesetih, zaključili smo kako sada čitava jedna generacija o tome pojma nema. Jer, na sreću, nije ih preživela, a mi se ustručavamo da se s tim suočimo i proanaliziramo ih kao jednu reviju pogrešnih poteza, jedan opasan politički poker koji su igrali diletanti bez obzira da li im je možda neko sa strane delio karte.
Među gledaocima se čula opaska da je političko-partijski profil sadašnje vlasti u Srbiji vrlo nalik onom iz devedesetih?
- Upravo to kažem, da smo izvukli neku pouku iz tog sasvim mučnog iskustva, to bi ga bar malo iskupilo. No, nažalost, nije tako. Greške postaju fatalne ako se iz njih ništa ne nauči nego ih ponavljate. A to se evo dešava na naše oči. Po reakcijama ste večeras mogli da vidite da je publika prepoznavala stvari. Aplaudirala je upravo tome da se treba prisetiti onoga kroz šta smo prošli i proanaliziramo trezveno sa današnjeg vremenskog udaljenja, koje nam daje šansu da to činimo bez isprika i samozavaravanja. I ljuti me i duboko rastužuje poziv da treba samo gledati u budućnost, a zaboraviti ono što smo činili u ne tako davnoj prošlosti. Pa malo je događaja koji su samonikli kao krajnje slučajna pojava, drugim rečima budućnost je duboko uslovljena svim komponentama prošlosti.
Tih devedesetih ne mali broj ljudi je, kada je o politici i partijama reč, izlaz video u DS-u, kome i vi pripadate. U međuvremenu su bili iznevereni, postali razočarani a šta je danas sa DS?
- Ideja o demokratiji i demokratskom uređenju nije i ne može biti mrtva, to je ono što je važno. To što se mi još batrgamo izmedju nedavne ideološki rigidne i represivne prošlosti i neke bolje, modernije organizacije jednog dosta derutnog, izmorenog i izranavljenog društva samo govori kroz kakve smo krivine i teškoće prošli. Ovde se politički život zamišlja samo kao borbu za vlast, a vlast ne kao izvršno, nego isključivo vladalačko telo. DS je u jednom momentu izgubila vlast, što je u očima građanstva, birača i nebirača značilo da je od tog trenutka na umoru. Ne predpostavlja se da je stranka skup ljudi, dakle da postoji šansa da ti ljudi promisle o svojim propustima na vlasti, da se pregrupišu, da izmene strategiju i pronadju drugačija rešenja. Smatram da cilj i delovanje pojedine političke grupe nije isključivo u tome da bude na čelu države. Evo, upravo su na delu neke dobre zamisli iz programa DS-a. Dakle ljudi u vlasti su smenjivi, neki su čas na vrhu u vlasti, čas nisu, u jednom periodu rade dobro, pa onda se malo zamore i tako ubrzvaju, ili usporavaju društveni ritam. Najvažnije je da ih biračko delo preko svojih formacija primora da ne guše enrgiju dobrih ideja.
O uređenom društvu
Kako ocenjujete sadašnji trenutak, političku scenu?
- Ne dajem političke izjave, Jako zabrinjava činjenica koliko je duboko usađeno u ljudima uverenje da vlast može sve. Ljudi se strmoglavljuju iz jednog ubeđenja u drugo, stvarajući ideologiju od ideje o uređenom društvu. Uređeno društvo je pre svega ono u kome svaki čovek ima svoja prava, dužnost, slobodu i odgovornost. A nije ono uređeno čvrstom rukom koja se predstavlja kao briga i bolja budućnosti u ime koje treba poslušno pristati na sve. Strašno me brinu ti mehanizmi stremljenja boljem životu pojednostavljivanjem političkog procesa kroz jednopartijski sistem. Dakle jedna partija, jedna zapovest, jedno izvršenje, opšta odgovornost.
Najčitanije SADA:
