Izvor: B92, 19.Nov.2014, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vice: Azilanti iz Krnjače
Put azilanata do Zapadne Evrope u poslednje vreme prolazi kroz Srbiju, u kojoj se oni zadržavaju u nekom od prihvatnih centara.
Jedna od tačaka na ovoj mapi je Krnjača, u kojoj već dva meseca deluje centar za tražioce azila, već dobro poznat našim izbeglicama. Sada u krevetu u kome je noćivao Jozo iz Benkovca leži Ahmed iz Sirije.
Centar se nalazi u udaljenom delu Krnjače, prema Pančevu, skrajnut od glavnog puta iz Beograda, u blizini napuštene mamutske zgrade >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << zatvorenog hipermarketa "Pevec".
Isti prašnjavi put vodi do Centra i male romske mahale, a još dalje, dunavski kubici i velika reka čiji miris dopire odasvud.
Raznobojni veš vijori se sa štrikova ispred baraka, dok je jesenje sunce izmamilo stare stanovnike ovog naselja, izbeglice koje skoro 15 godina posle okončanja oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji još nemaju stalni dom u Srbiji. Odnedavno su njihovi novi susedi azilanti.
Kao i većina azilanata, i veteran centra Džefri iz Nigerije koji se sunča ispred upravne barake, nerado priča o sebi. Upravnik ga predstavlja sa tužnom naklonošću.
“On je najduže kod nas, tu je već dva meseca, od kada je otvoren centar“.
Džefri tako i izgleda, kao zatvorenik sa veteranskim stažom. Pokreti mu odišu dosadom, među barakama koje podsećaju na zatvorske, kao što dahom robije odišu sva mesta na kojima se, mimo svoje volje, okupe brodolomnici iz ratova i velikih nesreća.
Uveravam ga da ne radim za državne organe i to je, izgleda, dovoljno da počne da govori. Kaže da provodi vreme u beskonačnoj dosadi.
“Nemam prijatelja u Beogradu. Slobodan sam da izlazim napolje, ali retko idem u grad, ne znam šta bih tamo radio. Imam nekoliko prijatelja azilanata, sa kojima gledam fudbal“, priča Džefri.
Kompletnu priču o azilantima iz Krnjače pročitajte na vice.com/rs.
