Izvor: Glas javnosti, 22.Jun.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vi ste publika sa entuzijazmom
Čuveni sastav „Return to Forever“ nastupiće u Centru „Sava“ 6. jula na „Summertime festivalu“. Domaća džez publika imaće tako priliku da uživa u svirci izuzetnih muzičara koji su se ove godine ponovo okupili posle 25 godina pauze i na radost ljubitelja žive svirke krenuli na veliku letnju turneju po Evropi i Americi. Za sve poklonike vrhunskog džeza „Return to Forever“ nastupa u klasičnoj postavi: Čik Korija na klavijaturama, Al Di Meola na gitari, Stenli Klark na basu >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << i Leni Vajt na bubnjevima. „Return to Forever“ pre Balkana sviraju i u Poljskoj, a u Beograd dolaze iz Budimpešte, gde imaju svirku dan ranije. O razlozima za ponovnom okupljanje, koncertu koji je pred nama i još po nečemu za Glas govori Leni Vajt, NJujorčanin, koji je ušao u prvu ligu džeza još 1968. kao član benda saksofoniste Džekija Meklina, da bi ga 1969. godine Majls Dejvis uzeo za svoj revolucionarni projekat „Bitches Brew“.
Kako je došlo do ponovnog okupljanja grupe „Return to Forever“? I zašto sada?
- Verujem da je danas jedno takovo okupljanje bilo više nego potrebno. Na sve strane su se pojavili bendovi koje promovišu muziku koja čak i nije instrumentalna, zavladali su pevački sastavi. Mi smo muzički sastav i negujemo izraz na svojim instrumentima, a to je nešto što više nije popularno. Scenom vladaju pevači, ljudi koji repuju, recituju pesme, razni em-sijevi i pravo je vreme da muzičari vrate muziku sebi i drugima. Postali smo svesni da je danas na globalnom nivou sve manje bendova koji zaista neguju svirku zato je bilo potrebno da se ponovo okupimo. Morali smo da se okupimo.
Kako publika danas reaguje na muziku koja ima 25 godina patine?
- Naš odnos prema muzici koju predstavljamo nije ništa drugačiji zbog činjenice da smo u međuvremenu ‘nabacili’ još 25 godina iskustva. Izvesno je da pomenuto iskustvo daje neki svoj kvalitet. Prijatelj koji je pre neko veče bio na našoj svirci rekao mi je da je istinski iznenađen koliko muzika koja je nastala pre četvrt veka danas zvuči sveže. Bio mu je zanimljiv način na koji smo poznatu muziku „skockali“ na malo drugačiju način.
MAJLS DEJVIS JE IKONA
Da li novinari od vas često traže da pričate o svom radu sa Majlsom Dejvisom?
- Da. Ali, razumljivo je. Majls Dejvis je bio muzička ikona, ne samo svog vremena i ja sam imao dovoljno sreće u životu da radim sa njim i da sarađujući sa takvim čovekom učestvujem u stvaranju treće najslušanije ploče na svetu, ikada. I taj album je na svoj način promenio muziku. Bila je to veoma posebna stvar ne samo za mene lično.
TIMPANI OD 22 INČA
Kakvi su to vaši turski timpani?
- Ove godine firma iz Istambula „Agop“ izbacila je na tržište Leni Vajt timpane od 22 inča. To su posebni timpani koji su produkt zajedničkog rada sa ljudima iz kompanije u Istambulu i postaju sve popularniji u Americi. A zapravo se radi o instrumentu koji ima malo drugačiju konfiguraciju od postojećih i daje i malo izmenjeni zvuk. I imaću ih sa sobom kad dođem u Beograd, oni su veoma posebni.
Bili ste bubnjar koji je doneo nešto novo u muzici. Evolucija muzike danas donosi mnogo elektronike. Kako se to vama čini?
- Tačno je da je ta elektronska muzika, koja je manufaktura postala dominantna i da to više nije svirka, ali i to je bio jedan od razloga zbog koga je bilo neophodno da se „Return to Forever“ ponovo okupe. Ipak, uprkos tome što mi muziku zaista sviramo nije me sramota da priznam da ni ja ne bežim od pomoći kompjutera u tehničkom smislu. Ova naša turneja ljudima vraća muziku koja ima dušu. Ne mogu da ne priznam da danas ima kompjuterske muzike koja ja zaista dobra i da sam sam nešto probao u tom pravcu. Smatram da je zaista došlo vreme kada nam je potrebno da probamo da se prepustimo slušajući muziku koju pred nama izvode živi muzičari. Iako su mlađe generacije kao svoj prihvatile taj didžejevski zvuk, opstajanje izvođača poput pijaniste Bila Džoela govori da možda dalja evolucija muzike može da ode i u drugom pravcu. Muzika koju izvodimo bila je veoma popularna, a i sada, tokom ove turneje, kada je izvodimo, svakodnevno se uveravamo da je publika zaista oduševljena onim što nudimo.
Dakle, prihvaćeni ste kao da u međuvremenu nije prošlo četvrt veka?
- Da, primljeni smo kao nekada, iako je jasno da muzički nismo na nivou na kome smo bili, za 25 godina svako od nas se bavio muzikom na svoj način i izbrusio neki svoj stil. Ali to je ono što čini jedan džez bend. Specifična težina trenutka u kome se muzika izvodi sastavni je deo te priče.
Domaća publika slušala je Čika Koriju i prošlog leta.
- I sam sam svirao u Beogradu mnogo godina ranije i sećam se vaše publike. Ali tako je bilo i kada sam svirao na drugim delovima planete sa sličnim senzibilitetom poput Rusije, u kojoj sam bio i početkom ove godine i prošle i pretprošle godine. Pamtim izuzetan entuzijazam beogradske publike i ne očekujem ništa manje od onoga što sam doživeo prošli put.
Šta vam je ostalo u sećanju sa prethodnog gostovanja u srpskoj prestonici?
- Iako je bilo jako davno, teško je zaboraviti tako sjajnu publiku i tako dobar prijem kod slušalaca koji zaista poznaju ono što im se nudi. Za svakog izvođača, koji živi za trenutak kada svoju muziku prezentuje na bilo kojoj sceni, nastup negde gde publika sa entuzijazmom prima ono što vi radite je veoma posebna stvar, a tako nešto ostaje urezano u sećanju.
Stiče se utisak da imate iskustva sa Slovenima?
- U Poljskoj sam prošle godine producirao album poljske pevačice Tatjane i bilo je zanimljivo raditi tamo. Pored toga što ljudi umeju da cene samu muziku umeju i da vam pruže dobar osećaj i veliko je zadovoljstvo spojiti to.
Šta beogradska publika treba da očekuje od „Return to Forever“?
- Radujemo se dolasku u Beograd i to je za nas poseban događaj jer čujemo da se i publika tome raduje. Dakle samo najbolje i ništa manje.
.jpg)
