Izvor: B92, 07.Okt.2015, 10:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Vi nemate, dakle, da se brinete za živote vaše"
“Junaci! Tačno u 15h neprijatelj se ima razbiti vašim silnim jurišom, razneti vašim bombama i bajonetima. Obraz Beograda, naše prestonice, ima da bude svetao!“
Tim rečima je pre 100 godina major Dragutin Gavrilović poveo odbranu Beograda, pošto se prethodno austrijska vojska iskrcala na deo obale Dunava koji je držala jedinica pod njegovom komandom.
Austrijske jedinice su uspele da se utvrde iza železničkog nasipa na samoj obali Dunava, a žestokim artiljerijskim >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << dejstvom su gotovo uništile položaje srpske vojske u Banatskoj ulici.
Ipak, hrabri branioci su pružali otpor, a ključni momenat dogodio se u 14.30 ispred kafane “Jasenica“...
“Vrhovna komanda je izbrisala naš puk iz brojnog stanja, naš puk je žrtvovan za čast Beograda i otadžbine. Vi nemate, dakle, da se brinete za živote vaše, oni više ne postoje. Zato napred u slavu! Za kralja i otadžbinu! Živeo kralj! Živeo Beograd!“, rekao je Gavrilović.
Osokoljeni borci su krenuli u kontranapad, ali nisu uspeli da se probiju zbog snažnih udara austrijskih jedinica sa nasipa i jake artiljerijske vatre.
Tom prilikom, Gavrilović je teško ranjen.
Sukobi su se nastavili do kraja dana, noć je spasla smrti austrijske snage, koje su sledećeg dana nastavile da se pojačavaju, a 9. oktobra, posle dva dana rata prsa u prsa na Starom dvoru su se zavijorile zastave Austrougarske i Nemačke.
Major Gavrilović je, iako sa teškim povredama, preživeo odbranu Beograda, stigao je do Krfa, a posle proboja Solunskog fronta vojvoda Petar Bojović je hteo da ga unapredi. Tome se usprotivio vojvoda Stepa Stepanović, uz obrazloženje da je bio mlad.
Posle rata polagao je generalski ispit u Štipu 1930. godine, ali nije položio. Drugi put nije pokušavao, a 27. marta 1941. godine odbio je ponudu da postane ministar vojske i mornarice, uz obrazloženje: “Ja sam vojnik“.
Neposredno zatim, zarobljen je u Sarajevu i odveden u koncentracioni logor nedaleko od Nirnberga, odakle se teško bolestan vratio početkom 1945. godine.
U 63. godini 19. jula 1945. je preminuo.
.jpg)
