Izvor: Politika, 21.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vežbanje strogoće
U svim pravnim državama, pogotovo onim s jakim centralnim monetarnim vlastima, svaka poslovna banka, bez obzira na njenu snagu ili udeo na finansijskom tržištu, preko noći bi ostala bez dozvole za rad ako bi učinila bilo šta što nije po poslovnom i moralnom kodeksu. Na to je juče u našim novinama podsetio prof. dr Davor Savin, međunarodni ekspert za monetarni sistem, govoreći o neshvatljivom odnosu nekih naših banaka prema svojim klijentima, kojima nisu na vreme obračunale rate za zajmove >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << po nižoj vrednosti evra. Jednostavno, nastavile su da obračunavaju rate po ceni evra od 87 ili 89 dinara, a ne 82 ili 83 koliko je ovih dana.
Na takvo ponašanje banaka prvo su ukazali sami građani javljajući se informativnom centru NBS, sa žalbama da im banke i dalje računaju dug po visokom, a ne umanjenom kursu evra, jer su uzimajući zajmove prihvatili takozvanu deviznu klauzulu po kojoj se ostatak duga uvek usklađuje sa vrednošću evra ili švajcarca. Ljudi pitali da li to važi samo kada kurs raste ili rate mogu da budu manje ako krene i da opada, kao što je to slučaj kod nas poslednja dva meseca.
Narodna banka Srbije je reagovala, opet, saopštenjem u kome je bankama, svima i bez izuzetka, zapretila nekakvom javnom "crnom listom". Na njoj je trebalo da se nađu sve one banke koje su potkradale svoje klijente. Poslednji dan za tu obznanu bio je petak, 18. avgust.
Dobili smo šta smo dobili.
Opet saopštenje u kome se, osim nekoliko imena banaka, koje su po raznim osnovama ponešto zgrešile ili bile nekorektne u obračunima, više govori o neupućenosti samih građana koji idu "grlom u jagode" i zadužuju se ne pitajući za uslove i cenu. Ni reči o tome šta će se dogoditi sa navodno inkriminisanim bankama i da li su njihovi grehovi toliki da bi centralna monetarna vlast morala da posegne za ozbiljnijim merama.
Na jedno od ranijih pitanja guverneru NBS Radovanu Jelašiću, zbog čega ne reaguje odlučnije u takvim i sličnim okolnostima, a bilo ih je, odgovor je bio – da za takve i slične prekršaje trenutno nema ovlašćenja. Imaće ih tek na jesen kada u celosti stupi na snagu novi zakon o bankama, prema čijim će odredbama NBS i sam guverner imati mogućnosti da poslovnim bankama upućuju opomene, ali i izriču novčane kazne.
Jesen je na pragu, ali suština problema nije u tome da li će guverner od tada početi da "vežba strogoću", već da naše bankarsko i finansijsko tržište postanu oličenje ujedinjenog evropskog ili švajcarskog. Da niko od klijenata ne strepi da će biti izigran – makar i iz neznanja. Jer, ako banke umeju da se ugovorima zaštite od svake vrste rizika i da to naplate, zbog čega NBS kao vrhovna monetarna vlast da ne bude i zaštitnik interesa njenih građana u poslovima sa bankama. Najmanje su im potrebni njeni apeli, pa i u poslednjem saopštenju o navodnoj crnoj listi, da vode računa o tome šta potpisuju. Ako treba da propiše i ugovor o kreditnom zaduženju u kome neće biti raznih skrivalica i podvala sa kojima nikako da izađe na kraj.
Slobodan Kostić
[objavljeno: 21/08/2006]
