Izvor: Blic, 22.Sep.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vežbanje, ali bez preterivanja
Vežbanje, ali bez preterivanja
Odavno se zna da sve što je preterano škodi, pa tako i vežbe. Kao što nije dobro kada se stalno sedi, tako ne valja ni non-stop provoditi vreme u teretani.
Preterano vežbanje može da izazove povrede, kao i promene raspoloženja. Zato budite umereni u vežbanju. Stručnjaci preporučuju maksimum sat i po vremena svakog drugog dana, kaže Markos Flores, direktor agencije preko koje se angažuju privatni treneri u Madridu.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Šta je vigoreksija
Za one koji su opterećeni mišićima kaže se da pate od vigoreksije. To je emocionalni poremećaj kada osoba privlačnost povezuje sa mišićnom masom, a slično je sa anoreksijom kada se bolesniku stalno čini da nije dovoljno mršav.
- Najveći je problem što onaj koji trenira ne može da oceni kada je zaista dosta. Naša fizička kondicija se ne poboljšava kada se bavimo sportom, već kada je naše telo u stanju da se prilagodi sportu koji upražnjavamo. Drugim rečima, ako jednog dana odradimo trening i telo se oporavi od tog napora, sledećeg ćemo biti malo 'jači'. Ali ako preteramo, umesto da budemo snažniji i u boljoj kondiciji, nama je lošije - objašnjava Flores, poznati španski stručnjak za fitnes.
Posledice preteranog vežbanja mogu da bude vrlo ozbiljne. Kao prvo, može da oslabi imuni sistem jer telo nema kada da se oporavi od tolikog napora. Drugi problem je pogoršanje raspoloženja zbog stalnog vežbanja, a moguće su i fizičke ozlede. Najbolje je svakog drugog dana
- Zbog toga se Ronaldu i drugim vrhunskim sportistima dešava da često imaju povrede jer im od toliko treninga noge postanu osetljive kao da su od stakla - kaže Flores.
Da se ne bi preteralo sa vežbama, treba dozvoliti telu da se odmori i zbog toga stručnjaci preporučuju vežbanje svakog drugog dana: na primer, ponedeljak, sreda i petak, dok četiri dana ostaju slobodna za odmor. Takođe treba postaviti granicu za dnevne doze vežbanja.
- Maksimum koji ja preporučujem jeste sat i po dnevno. I bolje je raditi dva puta po 45 minuta, nego jednom 90, jer posle sat i po telo postaje umorno - upozorava Flores.
Jednoličnost vam škodi
Godine takođe utiču na to koliko će neko da vežba, tako da s vremenom treba smanjivati broj sati koje odvajamo za treninge.
- Upravo je u tome razlika između mladića od 20 i starca od 80 godina, što ovom drugom treba mnogo više da se oporavi. Isto važi i za piće koje stariji ljudi treba manje da konzumiraju od mlađih - objašnjava Flores.
Ne zaboravite da menjate aktivnosti. Ako zimi vežbate u teretani, leti vozite bicikl. I nije bitno ako izgubite osam ili deset odsto snage koju ste stekli prethodne zime, jer na taj način dozvoljavate telu da se regeneriše. CDC/JB Postepeno opterećenje
PROGRAM - Dr Predrag Mugoša, fizijatar, akupresurolog, poznati sportski lekar i stalni saradnik 'Blica', predlaže sledeći program fizičkog vežbanja namenjen fizički neaktivnim osobama.
ŠETNJA - Počnite najpre sa pešačenjem - savetuje dr Mugoša. - Pešačite prvog, drugog i trećeg i dana onoliko koliko možete. U naredna četiri dana povećajte distancu za deset odsto. Svakog sledećeg dana povećajte pređeni put za još deset odsto.
PEŠAČENJE - Kad je prvobitna staza udvostručena, nastavite svakog dana da prelazite istu distancu.
KONDICIJA - Posle 40 dana ovakvog kondicioniranja, treba početi sa povećanjem brzine hodanja. Kad dostignete dnevnu stazu od šest do osam kilometara, znajte da je to sasvim dovoljno za većinu ljudi.
TRČKARANJE - Oni koji su potpuno zdravi tada mogu da pređu na sledeću etapu - trčanje. Prelaz sa pešačenja na trčanje izvodi se tako što se posle svakih 60 sekundi pešačenja trči 10 sekundi. Posle tri-četiri dana treba povećati vreme trčanja za još 10 sekundi. Isto učiniti posle svaka sledeća tri-četiri dana.
TRČANJE - Kad se kompletno pređe na trčanje, treba svakodnevno trčati oko 40 minuta, odjednom ili dva puta po 20 minuta.
PULS - Prilikom trčanja treba nastojati da se postigne optimalna brzina pulsa - objašnjava dr Mugoša. - Ona je za svaku osobu individualna i izračunava se tako što se od broja 220 najpre oduzmu godine života. To je maksimalan puls za jednu osobu, a zatim se od toga izračunava 70-80 odsto i tako se dobija optimalan puls.
DOBROBITI - Osetićete se bolje već posle prve faze - obećava dr Mugoša - kad budete svakog dana šetali od šest do osam kilometra. Hodanje ima izvanredno povoljne efekte na praktično sve bolesti koje pogađaju savremenog čoveka čije su životne navike pogubne po zdravlje. O kondiciji da i ne govorimo.
