Izvor: Politika, 30.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veto na ubistvo
SA BLISKOG ISTOKA I DALJE STIŽU RUŽNE VESTI. Izrael i Hezbolah nastavljaju svoj vojni obračun uprkos sve jačim diplomatskim naporima da ovaj besmisleni rat bude prekinut. Razaranja se šire, broj žrtava raste a protivnici, osećajući sve snažniji mirovni pritisak, pojačavaju udare kako bi suparniku – pre nego što oružje zaćuti – naneli što bolnije rane.
Takav utisak potvrđuju najnovije ratne informacije. Izraelska avijacija, tokom 24 časa, izvrši više od 180 >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << napada na ciljeve u Libanu dok je Hezbolah, prvi put od izbijanja sukoba, gađao izraelsku teritoriju raketama iranske proizvodnje tipa "fadžr 5". Upravo ovaj detalj unosi novu dimenziju u najnoviji bliskoistočni rat. Reč je o modernoj iranskoj raketi – ispaljuje se sa pokretnih platformi – sposobnoj da ponese bojevu glavu sa više od 100 kilograma eksploziva. Domet rakete "fadžr 5" je oko 75 kilometara čime ona predstavlja dodatnu ozbiljnu pretnju izraelskoj odbrani. Pojavljivanje ovog iranskog oružja, s druge strane, nedvosmisleno potvrđuje i duboku umešanost Teherana u najnoviju ratnu priču u Libanu.
Žestoki napadi Izraela na ciljeve Hezbolaha izazivaju mnogobrojne civilne žrtve a sredinom nedelje na meti su se našle i Ujedinjene nacije. U napadu na punkt mirovnih snaga svetske organizacije, na jugu Libana, poginula su četvorica pripadnika "plavih šlemova". Ova akcija izazvala je oštru međunarodnu osudu a posebno burno reagovao je Kofi Anan, generalni sekretar UN, optuživši Izrael da je namerno gađao položaj svetskih mirovnjaka.
Povodom ubistva četvorice vojnika UN u Libanu podiglo se mnogo prašine ali je, na kraju, sve završeno po diktatu SAD. Pod pretnjom američkog veta Savet bezbednosti je, umesto najoštrije osude Izraela, usvojio mlako saopštenje kojim se sve strane u sukobu pozivaju na uzdržanost.
Zvuči paradoksalno, ali se od tog istog Saveta bezbednosti, gde je veto jači od zločina, očekuje da tokom naredne nedelje donese odluku o slanju mirovnih trupa u Liban.
Paralelno sa vojnim sukobima na bliskoistočnim prostorima "bukti" i medijski rat. Arapski mediji u regionu bave se, gotovo isključivo, ratnim temama optužujući Izrael za zločine u Libanu. Saudijski list "Arab njuz" piše, na primer, da je Liban postao "izraelska Hirošima". Izrael je krenuo u snažnu propagandnu kampanju pokušavajući da ublaži međunarodne kritike zbog pokretanja vojne mašinerije i popravi narušeni ugled zemlje u svetu. Članovi vlade dobili su od premijera Ehuda Olmerta nalog da daju što više intervjua. Olmert je zamolio svog zamenika, nobelovca Šimona Peresa (82) da krene na evropsku turneju kako bi na licu mesta objašnjavao izraelske poteze i namere.
U obilju bliskoistočnih ratnih vesti gotovo nezapaženo "provukla" se informacija da SAD planiraju veliku prodaju oružja nekolicini država u ovom kriznom regionu. Kupce, "umerene arapske zemlje" (Saudijsku Arabiju, Ujedinjene Arapske Emirate, Bahrein, Jordan i Oman), ova nabavka koštaće 4,6 milijardi dolara. Jeste nemoralno ali profiterska logika je jasna: za ratovanje je potrebno oružje.
PET NAJMOĆNIJIH ČLANICA SAVETA BEZBEDNOSTI s pravom veta (SAD, Velika Britanija, Francuska, Rusija i Kina) postigle su, po svemu sudeći, dogovor o politici prema Iranu. Bio je to veoma mukotrpan posao jer je pomenuta petorka ušla u pregovore različito procenjujući sporni nuklearni program Teherana. Na jednoj strani našli su se Amerikanci i Evropljani – zabrinuti zbog atomskih "poslova" islamske republike – a na drugoj Rusija i Kina koje pokazuju razumevanje za iranske planove.
Posle višenedeljnog diplomatskog "rvanja" dogovoren je, ipak, kompromisni predlog rezolucije koji je upućen vladama u Vašingtonu, Londonu, Parizu, Moskvi i Pekingu na usvajanje. Ukoliko odgovori budu pozitivni, uslediće i glasanje u Savetu bezbednosti. Ova procedura mogla bi da poprilično potraje. Nešto zbog pripremanja rezolucije o slanju međunarodnih trupa na Bliski istok ali i stava Pekinga koji je veoma nezadovoljan blagom osudom izraelskog napada na mirovne snage u Libanu kada je poginuo i jedan kineski pripadnik "plavih šlemova".
Nezvanično se saznaje da predložena rezolucija daje Iranu rok do kraja avgusta da odustane od dela svog nuklearnog programa. Ukoliko se Teheran ne povinuje ovom zahtevu usledile bi političke i ekonomske sankcije.
Žarko Rakić
[objavljeno: 30/07/2006]
