Izvor: Vesti-online.com, 24.Avg.2018, 00:54   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Vesti" u spomen-kući u Tršiću: Turci palili, Vukov otac gradio

Šumskim putem kroz krošnje drveća, prateći umesto putokaza srpske poslovice na velikim drvenim tablama stiže se do velikog spomenika srpske kulture.

U selu Tršić, nadomak Loznice, na mestu gde je rođen i gde je živeo, stoji spomen-kuća velikog reformatora srpskog jezika i pisma Vuka Stefanovića Karadžića.

Ćirilica kojom i danas pišemo, takva je upravo zahvaljujući ovom čuvaru srpske tradicije, koji je beležio narodne pesme, poslovice, običaje i čuvao >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << srpski jezik. Kroz Vukovo dvorište i kuću ekipu "Vesti" povela je kustos ovog kompleksa Dragica Ignjatović.

- Kuća i svi pomoćni objekti koji se tu nalaze su obnovljeni i oživljeni da prikažu kako je nekad bilo. Sve što je originalno pripadalo Vuku gorelo je za vreme Turaka 10 puta.

Ova kuća u kojoj smo sada je kao spomen podignuta 1933. godine, na temelju gde je bila prava kuća, u stilu kakvom je pamte stariji meštani - rekla je Dragica.

O paljenju kuće pisao je i sam Vuk: "Otac ih je u jesen pravio, Turci u proleće palili."

Na mestu gde je stajala kuća, dva seljaka iz Tršića, Gajo Matić i Kojo Marjanović, podigla su veliki hrastov krst 1897. godine povodom prenosa posmrtnih ostataka Vuka Karadžića iz Beča u Beograd.

Kako ističe Dragica, posle Drugog svetskog rata, obnovljeni su i pomoćni objekti, poput dva vajata, mlekare, ambara, kačare...

- Pronađeni su objekti stari i više od 100 godina po raznim domaćinstvima, i ovde su preneti ovakvi kakvi su. Vajati predstavljaju sobe koje su roditelji podizali za mladence, kada sinovi stasaju za ženidbu.

Na taj način prikazali smo kako je izgledalo srpsko selo u doba od pre više od 200 godina, kada je ovde živeo Vuk - kaže Dragica.

Vukova spomen-kuća bila je prvi muzej na otvorenom u Kraljevini Jugoslaviji, na Balkanu, a i jedan od retkih muzeja ovog tipa u čitavoj Evropi.

U samoj Vukovoj kući nalaze se dve prostorije. Prva predstavlja prostor u kojem se okupljala porodica kraj ognjišta sa originalnom Vukovom stolicom koja je preneta iz Beča. U drugoj prostoriji je soba koja izgleda identično kao ona u kojoj je spavao Vuk.

- Pored stolice, imamo i originalnu Vukovu ikonu Svetog arhangela Mihaila i njegove gusle. Ti predmeti su preneti iz Beča, a ostali predmeti su prikupljani po drugim domaćinstvima, da dočaraju tu epohu - kaže Dragica.

Ona je i sama rođena u ovom selu, i kako ističe, kao i svi meštani ponosna je što živi baš na mestu na kome je rođen jedan od najznamenitijih Srba.

U spomen-kući posetioci mogu videti i porodično stablo Vuka Stefanovića Karadžića.

- Ovde se doselio Vukov deda Joksim 1740. Došao je iz Petnice kod Žabljaka ispod Durmitora, iz plemena Vasojević. U to vreme, nekom podelom granica je to bila Stara Hercegovina, a današnja je Crna Gora. Njegov sin Stefan se oženio Jegdom Zrnić. Deca su se rađala, ali i umirala, a peto dete po redu bio je Vuk. Imao je mlađeg brata Mihajla koji je poginuo u ustanku kao mladić i nije se ženio - kaže Dragica Ignjatović.

Vuk je oženio Austrijanku Anu s kojom je imao devet ćerki i četiri sina.

- Samo je dvoje Vuka nadživelo, sin Dimitrije i ćerka Mina. Dimitriju se u Rusiji, gde je bio kapetan vojne konjice, gubi svaki trag. Ne zna se da li je poginuo, a ženio se nije i nema potomaka. Mina se udala za Aleksu Vukomanovića i sa njim imala sina Janka, ali je on umro u 19. godini. Mininom smrću, 1894. godine, ugasila se loza - kaže Dragica.

Vuk Stefanović Karadžić je rođen 26. oktobra 1787, a umro je u Beču 7. februara 1864. godine. Bio je filolog, reformator srpskog jezika, sakupljač narodnih umotvorina i pisac prvog Rečnika srpskog jezika. Učestvovao je u Prvom srpskom ustanku kao pisar i činovnik u Negotinskoj krajini, a posle sloma ustanka preselio se u Beč, 1813. godine.

Tu je upoznao Jerneja Kopitara, cenzora slovenskih knjiga, na čiji je podsticaj krenuo u prikupljanje srpskih narodnih pesama, reformu ćirilice i borbu za uvođenje narodnog jezika u srpsku književnost. Vukovim reformama u srpski jezik je uveden fonetski pravopis, a srpski je potisnuo slavenosrpski jezik koji je u to vreme bio jezik obrazovanih ljudi. Bio je sahranjen u Beču na groblju Svetog Marka, a 33 godine posle smrti njegovi su ostaci preneti iz Beča u Beograd i sahranjen je ispred Saborne crkve.

Nastavak na Vesti-online.com...